Албанија
167
—	Ево, молим вас малопре сам питао министра унутрашњих дела шта има ново и он ми саопшти само вест о погибији Каљоша Крчове. Али питаћу одмах и наредићу шта треба.
—	Ви имате код нас доста велику емиграцију. Како мислите ликвидирати ту ствар?
—	Ми смо већ амнестирали већи број емиграната. Има их који се враћају. Готови смо да дамо најширу амнестију и аболицију политичких процеса да би >се сви емигранти могли вратити. Уосталом ситуација је у це-лој Албанији нормална и емигранти се могу вратити без икакве бојазни.
—	Нешто о трговинским односима?
—У интересу је обеју земаља да се они побољша-ју. Наш је парламенат примио трговински уговор с Југо-славијом. Надати се да ће нови југословенски парла-менат учинити то исто чим се састане.
Већ је прошао читав час од како разговарамо, те ја устајем. Помишљам и на министре који чекају.
—	Кад полазите? пита ме претседник.
■— Мислим сутра.
—	Немојте. Останите још два, три дана. Ето сутра у пет по подне имамо костим-бал. Биће ту старог ал-банског одела и старих игара. То ви треба да видиге. Па прекосутра имамо војничку параду. Јелте да ћете остати?
Те ја обећавам да ћу остати још два дана. Тамо у башти шетају у групама министри. Прилази ми Абду-рахман-бег Дибра.
—	Здраво, здраво, господине министре. А ти мени онако из пријатељства три жандарма и два детектива.
—	Да вас чувају, додаје г. Гиларди.
Сунце је већ за Тарабошем кад ја и Таф-Кази из-лазимо на дворску капију.