12
Милосав Јелић
мачку. У то доба и Есад-паша стиже из Париза и с ве-ћим бројем дебарских Л4алисора уђе у Тирану. Убрзо га позваше и у Драч да заведе ред и да ту остане као у гірестоници.
Кад отпоче светски рат Аустрија је настојавала да Есад-пашу приволи на своју страну. Он то одби те њени агенти отпочеше агитацију међу Албанцима. Говорило се како је продао земљу Србији, па се подиже устанак. Убрзо и њега опколише у Драчу. Бојећи се да овај град не падне у руке Аустријанцима Србија посла помоћ Есаду, који ослобођен убрзо васпостави ред, пошто по-веша известан број и својих противника и оних, што су устајали противу принца Вида. У то време Италијани окупираше Валону, а Црногорци Скадар да би те гра-дове и њихова залеђа обезбедили од могућих аустриј-ских покушаја.
3
Године 1915 Србија је нападнута од Немаца, Ау-стријанаца и Бугара и њене се уморне и гладне трупе повлаче преко Албаније. Свуда где год је допирала власт Есад-паше, те су тругіе штићене од разбојничких племена и указивана им је помоћ у сваком правцу. Оту-да је име Есад-паше остало у памети свакога нашега војника као пријатеља и вернога савезника. Есад и сам објављује рат Аустријанцима и повлачи се из Драча с италијанским генералом, који је с 5000 људи дошао да штити укрцавање последњих ешалона српских тру-па. Есада прате: влада, српски претставник Тих. Попо-вић и око 600 његових војника. Он посећује Рим, Па-риз и Лондон, где је дочекан с почастима и одликован највећим орденима. Одатле се упућује у Солун где оче-кује свршетак рата. Пошто је уписао још нешто Алба-наца, његов одред износи 1200 људи и добија један мањи део фронта на савезничкој линији.
Али Есад-паши поред свега верног држања није било суђено да се врати у Албанију. На дан 3 јуна 1917 издао је у Аргирокастру командант италијанских трупа ироглас народу албанском у коме се каже: „Ми, гене-рал-лајтнант Ђацинто Фереро, командант XV армијског