Албанија
43
почиње албански обраћајући се Фићрију, који седи на фотељи према нама.
—	Мени је Фићри много говорио о вама и о при-јатељским услугама, које сте учинили њему и његовим познаницима. Ја се радујем што у својој кући имам чо-века, који воли љу^де уопште, што је један од првих услова за везе с културом.
—	Мени је утолико милије, одговарам ја, да могу лично упознати човека, који ужива опште симпатије нашега света. Оне проистичу несумњиво из чињенице да су односи између наше две земље постали потпуно исправни од његова доласка на власт.
—	Не само ја него и сви албански политичари га-је жељу да се ти данас коректни односи издигну на степен искре-ног пријатељства.
—	Не сумњам да ћете на том путу наићи на пуну сарадњу свију нас, пошто је независна и напредна Ал-банија један од наших првих интереса.
Комплимане прекиде жандарм уносећи три кафе на служавнику.
—■ И баш у том духу радећи ја ћу вас замолити за одговоре на извесна питања да би их могао објави-ТИ у свом листу. На првом месту хтео бих да знам је-сте ли вољни да и с нама закључите трговински уговор као што сте учинили с Италијом. Исто то важи и за конвенцију о пловидби, пошто и ми данас имамо трго-вачку флоту.
—	Закључење консуларне конвенције и трговин-ског уговора с Југославијом јесте једна од првих на-ших брига. У том смислу издате су већ инетрукције нашем министру у Београду г. Али Риза-паши Колоњи и чине се већ припреме у том смислу. После бисмо мо-гли закључити и конвенцију о пловидби.
—	Какав је утисак на вас учинило закључење југо-словенско-италијанског споразума?
На то питање Ахмет-бег, видећи вероватно да се Фићри мучи с речима „конвенционе" и „навигационе“, Устаде, приђе вратима и позва једног свог рођака да тумачи.
—	Ама, казујем ли ја добро? пита Фићри.