68
Милооав Јелић
—	Мошіеиг, је ооппаіб шзбі 1а Іап^ие Ьиідаге.
—	Па што се не јављаш, него .. ?
—	Срам ме. Поарно је како ти збориш.
И онда му ја објасним да је то македонско нареч-је нашега језика. Кад би најзад он говорио и чисто бу-гарски, опет је све на крају крајева што и српски и хр-ватски. Да остадох још који дан, уписах га у „Орјуну“.
А ресторатер на лађи „Бриони“ учинио ми је пријатно изненађење да зна »адаві 1а Іап^ие сгоаіе«. Па као очекује потврду с моје стране да сам и ја упознат с іим страним језиком.
Већ „шеф карабинијера у Санти Каранти“, како ми се звучно претставио један жандармеријски подна редник Албанац, говорио је српски после једног минута.
И тако 'се од Тиране, па морем у круг до Скошьа, говори нашим језиком. Возовима се много мање швап-ча него што је то раније било. И у том ће знаку Југо-славија победити на крају свију потреса.
Па смо се тако разговарали и с мајором госпо-дином Гиларди, за чији смо сто сели: ја, један Рус, про-фесор језика и г. Шинковец, инжињер. Интересантно друштво. А лепо је то мајор претставио речима:
—	Све што европска центрифугална сила одбаци с ма које даљине, задржи се на тлу албанском.
Дуго сам се мислио на кога ми личи г. Гиларди са својом атлетском структуром, четвртастом црном брадом, држањем бившег аустријског официра и по-себном жељом да себи да изглед средњевековног ви-теза. 8ап8 реиг вероватно, запз гергосће ко ће му знати због дуге историје. И сетио сам се. На учитеља борења у „Грађанину — племићу" бар како га играју у режији г. Верешчагина. Али много му је дугачка историја. Рече да је дванаесте године био с нама уз Ису Бољетинца. ГІетнаесге с Бугарима противу нас. После је њих оста-вио, па пришао Аустријанцима. Осамнаесте изгледа Да сѵ га наши протерали из Хрватске. Примио је албанско поданство и њихов је мајор. Двадесете је учествовао У препаду противу нас код Пишкопеје.
—	А добро смо онда навалили, шта велите ?