ТИРАНА У НОЋИ
Тирана, 16 фебруара 1924
Немате куда поеле вечере у Тирани. Позориште не постоји, а ни биоскопи још нису дошли. Циганчице нмају своју игранку у неком хану тамо и пред вече их виђате како набељене и нарумењене промичу у широ-ким цицаним шалварама. Обично их прате оне старије ,.куме“ да не би девојке, може бити, изнели на глас. Имају и две „Јаме1' од Куприна санитетски надгледане. У корак с културом наравно. Али неких нарочитих ра-зонођења није. Предавања, која су пре избора држали чланови либералне партије, не понављају се. Изборни резултати нису их охрабрили на истрајност. Зато ја пишем, па спавам.
Само ме једно вече одведоше у италијански ре-сторан „Континентал". Мало је даље од мога хотела. Зато опет можете у њему јести потпуно европски. Тако вам је и „антре“ и разно „росто“ и мајонези и „долче“ на крају обеда. Послуга поред других говори и међу-народним српским језиком. Што се њега тиче био сам У неизвесности само првога дана кад сам улазећи у једну радњу тражио да купим „мушоар“ и газда ме тледао неразумевајући.
—	Махраму, објашњавам ја.
—	А . . . хоћеш, брате, махраму? каже ми он српски.
Те сам се после сваком у Тирани обраћао нашим
језиком. Јер ако тај не зна, онај до њега зна поуздано. Тако сам се исто убио три дана говорећи француски са својим момком у хотелу Спиром. Док он четвртога Дана не рече:
5*