120
Милосав Јелић
скелом. Сад је жандарм. Крупан у неугледном оделу с пушком у руци изгледа на качака. Затим се убрзо хватамо мамураеких шума. Њих већ давно експлоатише једно немачко друштво. И скоро је било пред обнав-љањем концесије. Италијани су запели да и њу отму, али се испречили Енглези, пошто се све то дрво чзвози у Енглеску. Тако је концесија опет остала Немцима.
Стижемо у подне пред хан „Мамѵрас“ усред шуме и украј пута. Изгледа да шофери и удешавају тако по-лазак да би путници овде ручали.
—	Шта има за ручак?
—	Макароне, „миш ме грош“ (пасуљ с месом) и „росто“ (печено месо).
Хлеб је врло добар, пиво је хладно.
Више хана је табла с немачким натписом: ,,3абра-њено је без допуштења улазити у друштвена постро-јења“. Ту су више хана погинула пре три године два Американца. Изгледа да нису били материјални разлози по среди, већ освета. Разбојници су мислили да тим аутом путују неки Албанци, којима су хтели да се освете. Сви су учиниоци дела похватани и ту скоро побијени.
Јавна безбедност је добра засад у Албанији. Ра-спитивао сам и за ону скорашњу вест „Ђорнале д’ Ита-лија“, према којој су разбојници напали један одред милиције код Љеша и петорицу из њега ранили. То су после донели и сви наши листови. А није апсолутно ни-чега било. Једино што су у Шоши пре неколико дана дошли неки качаци и шенлучили на извесној свадби. Упућене су тамо две чете жандармерије и безмало ба-таљон пешадије. У Миридитима има незадовољства, али кад њега није било. У Албанији је потпуна верска трпељивост. Само има увек анимозности између като-лика и муслимана. И више је политичка него верска. Миридити би увек хтели изузетан положај, па ако је могуће и самосталност. А то наилази на енергичан от-пор како средишне власти у Тирани тако и парламента.
Према листу „Биседимит", што излази у Египту, одржао је ових дана скадарски епископ Лазар Миједа збор католика емиграната у Италији и с њега упутио