82
Милосав Јелић
одложена за дуже време. Међутим снега је нестало и лепи, скоро пролетњи дани омогућили су операције.
Елез Јусуф и Зија Дибра
Елез је био наш стари познаник. Тукао се с нама и дванаесте и тринаесте и петнаесте и двадесете. Нег-дашњи чауш турски успео је да пљачком постане врло богат. Од других пљачкаша узимао је проценат кад је требало преко Кораба и Шаре претерати овце из Га-личника, Тетова, Кичева и Горе. У селу Слово подигао је читав двор. Оружани момци чували су му стада и имање. Његов утицај био је велики у многим селима Доњег Дебра. Као бистар сељак умео је да се извуче из сваке незгодне ситуације и да сачува главу и новац. Дошао је до велике популарности нарочито после дваде-сете године због борби, које је водио с нама код Пишкопеје и на Калчериту. Ако идуће године није успео да збаци Ахмет-бега у нападу на Тирану, ипак >се отуда повукао после преговора и посредовања једног сіраног посланика. Те му и то није убележено у велики неуспех. Могао је увек да подигне на оружје 600 људи и то најхрабријих међу храбрима. У целом Доњем Де-бру видео се само он. И префект и командант у Пишко-пеји утркивали су се ко ће му дати почасније место.
—	Тунатијета, Елез-ага! чуло се са свију страна, кад је долазио о празнику независности Албаније. У говору држаном приликом преноса костију Рамис Даца назвао га је Лазар Шантоја „лавом старим, верним браниоцем границе“. Стране мисије отседале су у н>е-говој кући. Ни један виђенији политичар није долазио у Доњи Дебар а да не сврати у Слово. Била је то као нека Ћаба. Седамдесетогодишњи Елез примао је тај сав свет достојанствено свестан своје вредности.
Најзад он је био и сва нада наше иреденте. ПреД саму борбу код Пишкопеје дао је један учитељ маке-донствујушчи овакво предвиђање:
—	На чијој страни буде био Елез, на тој ће страни бити и победа.
А он је добро знао да Елез неће бити на страни Ахмет-беговој с обзиром на акцију, коју је тај исти