152
Милосав Јелић
брата Петра. Овде му је само снаха. Обрадовала се кад ме видела. Добро су сада, каже ми. Раније нису смели да их посећују, пазили су детективи на кућу. Сад им долазе.
—	А и Вуко ће ваљада скоро овамо? пита ме.
—	По свој прилици.
И Нико шофер који ме вози претседниковој вили, био је пет, шест дана у хапсу, пошто су односи пре-кинути. Његова је сва кривица што је често возио осо-бље нашег посланства. Забранили су му били и рад. Сад су односи обновљени те и Нико опет вози.
Одлазим да се упишем у књигу претседника репу-блике. За вијугави пут уз брежуљак потребан је испра-ван ауто. Попусти ли једнога тренутка кочница море би с огромне висине дочекало само ситно комађе од кола и од оних, што су у њима. Тај пут би ваљало оградити. Заустављамо се код страже, где телефоном питају двор да ли да нас пусте. Али веза не може да се добије и за-то гардијски поднаредник седа с нама у ауто, па изла-зимо заједно горе. Тамо се сусрећемо с Абдурахманом Кросом, те све формалности отпадају и мене пропу-штају унутра.
Вила је двоспратна велика зграда с терасама, с изванредним видиком на све стране. Град је Драч по-клонио претседнику, а он сам раскошно наместио.
—	Како изненађење, драги пријатељу! љуби се са мном г. Гиларди увек свечан, увек углађен и без и једне седе у коси. Е, то сте добро урадили, што сте нас оби-шли. А баш се господин пертсеедник спрема на пут у Скадар.
—	Чуо сам то и дошао сам само да се упишем у књигу. Не желим да узнемиравам, али ћу вас молити да га обавестите о мом доласку и молби за један интер-вју за „Правду", где ја сад радим. Не мора то бити од-мах. Доцније кад господин претседник не буде заузет.
—	Изволите само! и г. Гиларди ме уводи у свеча-ну дворану за дочек. Она је сва у стилу Луја Четрнае-стог, и плафон, и свилени тапети, и столице златних на-слона, и она у врху на уздигнутом постољу, што прет-ставља престо, и столови од махагона. По поду је те-