88
Милосав Јелић
из Кандора. Те је сујета Каљошевих синова била данас повређена.
—	Елез, Елез..., љутио се Мурат. Као да је Бог. Народ је све, а Елез је ништа.
Изгледа да се око тога и позавадио са Јусуфом Џелилом, најхрабријим Елезовим капетаном. Кажу да је за све успехе у борбама имао старац њему да захвали.
И Јусуф Џелил одрекне отворено бесу, коју је дао.
Зато у последњој фази борбе код Пишкопеје кад је око касарне, из које су се бранили војници, врило као у лонцу, Мурат Каљош упадне с једним делом сво-јих људи у круг касарнски. Напољу близу врата стајао је Јусуф Џелил.
—	Држи пушку, кучко, па се брани, кад бесу не држиш! довикну му Мурат.
И обори га једним метком.
Кад пушка пуца преговори се не воде
Бој код Пишкопеје био је 17 децембра, а уочи тога дана састали су се последњи пут Дина Оџа и Му-рат Каљош с Елезом, који је водио 500 људи да брани Пишкопеју.
—	И ти даде бесу Ахмет-бегу? запитао је Елез зета.
—	Дадох и ево ти кажем да ћу те напасти у леђа, одговори му Мурат.
Елез се насмеја и оде.
Заиста кад су побуњеници заузели Кенок, пришли окружном месту и заметнули борбу око њега, Мурат и Дина скупе 600 људи, поседну све путове у позадини и отворе браниоцима ватру у леђа. Имали су свега 250 пушака. Они ненаоружани њихови војници само су ха-лакали и правили забуну. У таквој ситуацији Елез по-шље једног свог човека Дина-Оџи.
—	Моли Елез-ага да му отворите пут да иде кући. Не може више да се бори.
—	Поздрави Елез-агу, одговори Дина Оџа, да се преговори воде пре борбе и после борбе, а кад пушка пуца преговори се не воде!