Албанија
145
—	Молим вас, господине, каже један од њих (Та-ки из Скопља), дајте нам писмено да нас ваши Арнаути не дирају.
Бег из Мата их погледа од главе до пете:
—	Та шта има више да вас дирају. Узели су вам све што су могли. Него пазите да не залутате. Идите овом стазом право, па ћете наићи на бугарске страже.
За време аустријске окупације Ахмет Зогу је у Ьечу. Да ли је Аустрија хтела на тај начин само да га склони да јој не смета или је имала намеру да од њега створи свога познијега експонента не знамо. Може би-ти и једно и друго. Тек он онда има чин ауетријског пу-ковника и усавршава се у немачком језику водећи лак живот млада човека.
Кад се рат завршава у Албанији су италијанске трупе. Један број виђенијих Албанаца међу којима је и Ахмет Зогу сазива конгрее у Љушњи, на коме се ре-шава о мерама, што их ваља предузети по одласку оку-патора. У привременој влади Ахмет-бег је министар унутрашњих дела. Затим постаје претседник владе као шеф народне странке (популоре). Опозиција немогући да га обори парламентарним путем прибегава војничкој побуни. Фан Ноли, Гуракући и Реџеп Шаља стварају националистичку владу у наслону на Косовски комитет. Ахмет Зогу се склања у Југославију.
Затим у децембру 1924 год. диже устанак, обара владу, која бежи у Италију, добија од парламента чин генерала и постаје претседник републике! Тако је назив „Албанска Држава“ замењен називом „Албанска Репу-блика“ уз један став, по коме је претседник републикс истовремено и претседник владе и има право да парла-менат раепусти, а у његову отсуству да доноси законе.
За ову тако рећи биоскопску каријеру Ахмет Зогу има да захвали угледу у свом племену, бескрајној вољп Да истрајно корача за личном амбицијом, личним осо-бинама, међу којима је познавање људи једна од нај-главнијих у сировим политичким приликама у земљи, Што се тек ствара. Док су његови интелигентни поли-тички противници полагали на парламенат, симпатије у страној штампи, везе у Друштву народа, албанске ко-
Албанија	10