КОД АХМЕТ-БЕГА ЗОГУ
Тирана, 9 фебруара 1924..
ГІретседник албанске владе требало је да ме при-ми јуче у четири по подне, па је био заузет клупском седницом. Послао је због тога директора штампе да ме обавести како ће ме примити данас у два часа код сво-је куће. Ја и Фићри-бег полазимо благовремено да би-смо били тачни, пошто је два пута наглашено „тачно у два часа“.
Поред других разлога интересантно је видети нај-млађега шефа владе у свету. Јер је син Џемал-паше ро-ђен 1895 у Мату. Данас му је пуних двадесет осам го-дина. Школе је учио у Цариграду. Говори поред албан-ског немачки и турски. С осамнаест година ступа у ак-тивну политику, одмах по повратку из престонице 1913. После конгреса у Љушњи он је министар унутрашњих дела. Затим га бирају за сенатора. Од 1921—1922 опет има портфељ министра унутрашњих дела да постане
1923	претседник министарског савета.
Та је тако брза каријера необична и за једну мла-ДУ државу. Утолико пре што је Албанија имала већ старијих националних радника, који су се политиком бавили годинама. За свој успех Ахмет- бег има да за-хвали угледу своје куће, јаком фису, паметној мајци и необичним личним способностима. Зато је његово име на устима свију и пријатеља и непријатеља. Он води Албанију с великим самопоуздањем. А кад чујете Да једна госпођа каже другој: „Данас сам видела Ахмет-бега“, ви ма на коликој даљини били осетите да је тај, еусрет особито пријатан.