Апбанија
47
двеста и толико година поклонили православнима за зидање богомоље.
Умолио сам православнога папаза Симеона, рође-ног у Елбасану да одржи парастос и учини помен у име „Политике11 над гробовима наших изгинулих и по-мрлих војника. И око 10 часова пре подне нас двоји-ца одлазимо аутомобилом дркви. На речици испред ње нема моста, те ту стајемо и прелазимо пешке. За нама убрзо стиже у другом аутомобилу особље нашега по-сланства: отправник послова г. Цинцар-Марковић, ата-ше потпуковник г. Димић и секретар г. Саковић.
Стара црква с тремом и гробовима око себе. Испред ње мала храстова шума. Крај ње се вежбају ал-бански трубачи. Близу цркве шупа, а даље нешто ка-сарна. Порта ограђена жицом. Кад се уђе у пространи храм види се леп иконостас, а одмах с десне стране узи-дана камена плоча с овим натписом: „2 батаљон I пре-кобројног пешад. пука моравске бригаде изгинулим и умрлим друговима Шумадинцима Таковцима.
1912 + 1913.
нар. Ј. Лаловић, нар. М. Оцаковић, поднаред. Свет. Бу-шић, каплари Здравко Средојевић, Д. Јаровић, В. Ра-довановић. Јосиф, редови Рад. Јерић, С. Гојковић, Д. Јевтовић, Р. Дамњановић, Ј. Ђорђевић, Т. Јовановић, Д. Крстић, С. Обровић.....“
Свега 77 имена.
Папаз Симеон у орнату с књигом у руци моли се на грчком за покој душе војника „василеи Петри“. У цркви је полутама и мир и његове се речи одбијају од сводова и зидова измаланих светитељима. Затим излази у порту и стаје прво пред један велики камени і'роб на чијем споменику пише албански: ,,Анастасија Н. Која, вјећ 58.“
—	Зашто стајете овде?
—	Ту је био гроб српског војника, па је прекопан. Али смо му кости оставили унутра, а ова је „жена на попот“ сахрањена одозго.
Потом свештеник иде и чита од једне до друге једва приметне хумке, обрасле гравом. Ни на једној,