98 Милосав Јелић лики букет шебоја од вечитога и беспрекорног кава-љера, кога је судба тако посадила у албанске кршеве. — Тунатијета, Дине Демо! — Тунатијета, зотни! Дошла и доњодебарска депутација, па у њој и Дине Дема. — Како је Дине-бег из Маћелара? Како Зејнел Каја из Горице. — Мир, мир. —; А Шаћир Дема је у Елбасану? — По. Среће ме неколико жандарма на улици: — Тунатијета! Кад сте дошли? — Како је мој терџуман Ман? — Добро. Постао наредник. Отишао с Абдурахма-ном Кросом у Драч. Доћи ће сутра. Хотелијер Љаља пријављује посету Афуз Џемала сенатора за Доњи Дебар, Абдурахмана Дибре, бившег министра унутрашњих дела и Мехмеда Пилко, дирек-тора пошта и телеграфа. Од њих сазнајем имена нових сенатора и разговарамо о политици и о Дебру. — Како вам се чини Тирана после једне године? Има ли промене? -—■ Па и нема. Једино што имате електрику по ули-цама и ону недовршену зграду. — А! То је Фан Ноли правио за официрски клуб-Да ту официри воде политику. Сад ће да буде парла-менат. Дина-Оџу сам једва познао. Мајор. У калпаку и војничком оделу с корбачем у руци. За њим четири пра-тиоца. И за Муратом тако исто. Мурат Каљош нешто одебљао. Корача лагано с рукама на леђима. Посвађао се мало био с Дином, те су их мирили ових дана. — Овде ћеш сад да седиш? питају ме. — Не. Немам сад зашто, хвала Богу! Него пишеМ за газете, па сам зато дошао. Дервиш Хима чуо. и дошао. Има у руци „Полити-ку" и моли ме да му објасним у чему је „Злочин Фе' рата Драге“. Он је сад шеф неког одељења у министар-ству просвете.