106
Милосав Јелић
Претседник се највише брине како ће економски да подигне Албанију, а нарочито пасивне крајеве. Стало му је до доласка страног капитала, те да свет штогод заради. Ове године је за уље узето много више него до сада, јер су маслине добро родиле. Износи нам по-ред тога шта још намерава у погледу уређења самог претседништва. Један рођак га је питао телефоном:
—	Богати хоћеш ли ти сад као претседник репу-блике да имаш ађутанте?
—	Хоћу.
—	А да ли ће они да носе аксенбендере као и оки у Београду?
—	Носиће.
—	А да ли бих и ја могао да добијем за ађутанта?
—	Волимо ми Албанци, знате, шаренило.
—• Зато сам вам ја и препоручивао да установиге споменицу и раздате је свима што се борили на вашој страни.
—	Поручио сам већ с натписом: ,,Мојима“. А уста-новићемо и орден Скендер-бега. Први степен биће за владаоце и поглаваре земаља, други за министре, трећи за официре, племенске старешине и тако даље.
—	И то је добро. Да Арнаути почну полагати мало и на моралне, а не само на материјалне поклоне.
—	Јест, само ће мало теже ићи.
—	Како?
—	Па говорио сам ја за тај орден Дина-Оци. Ка-жем му: „И теби ћу, Дина, дати један“. А он се почеша иза врата и рече: „Боље би било сто наполеона".
Сви се слатко насмејасмо.
—	Кад бисте некако, господине претседниче, ски-нули ове јашмаке, отпоче моја жена. Ствар изгледа сит-на, али би то допринело општем културном препорођа.ју-
—	За две године, госпођо. Дајем вам реч, за две године. Биће извесно тешкоћа, али ћемо и то питан>е решити.
—	А што се тиче господина Гани, ја и жена смо овлашћени да му нађемо девојку у Београду, јер оН хоће само Београђанком да се ожени. Па ако бисте мѵ дали једно месец дана отсуства.. .