Албанија
Док описујемо познати круг око Драча по још уз-бурканој води вила Ахмет-бегова на највишем град-ском брежуљку блешти на јутарњем сунцу. На њој се вије црвена застава са црним орлом. Значи да је прет-седник републике ту. Има ли каквих промена за пуне две године, откако нисам долазио овамо? Има. Прво вила, о којој ћу после писати. Затим у пристаништу су побијени диреци и продужен дубоко у море прилаз к лађама. Ипак је то мало и оне остају далеко од обале. До њега допиру једино оне две албанске патролне лађе с по једним топом и једним митраљезом, што служе за хватање кријумчара. Као за пакост оне све до сада нису ни једнога кријумчара ухватиле из простога разлога што се никуда нису ни кретале. Порушен је цео један ред кућа с палатом Принца Вида, да би се отворила ши-рока улица, што ће водити од мора право градској ка-пији у средишту. Прво ће се подићи палата Народне банке, а потом ће ред нових и лепих кућа украсити главно албанско пристаниште. Засад се још чују мине, којима се разбијају тврди темељи у порушених зграда.
Одлазим у хотел „Сплендид“, најбоље драчко свратиште чистих постеља у мрежама због комараца, пространог дворишта и градине. Наличи понешто на приморска здравилишта. Уистину видим два госта где леже у дугим столицама — имају баш данас маларични напад. Идем потом ради размене новца Једном позна-нику Дебарцу и великом трговцу у главној улици. Здравимо , се лепо, даје ми потребна објашњења, али видим да му је нешто нелагодно. Само што не каже: „Иди, бедо, с милим Богом!“ Не поручи ми ни кафу како је то ранијих година било. Има ваљда нека тајна одредба у тиранеком пакту, која глаеи: „Албански гра-ђани не смеју служити кафом своје пријатеље Југосло-вене кад им послом долазе у радњу.“ Па сад претрпе-Ьемо се за пет година колико тај уговор има да траје
—	Је ли Ђурашковић још на Крфу? питам га.
—	Не знам, узви он раменима брзо и по извесном такту као лутка из „Копелије“.
Врата Ђурашковићевог стана одмах до његове Радње, те одлазим тамо. Вуко је с децом на Крфу код