44
Милосав Јелић
—	Добро, одговарам ја.
Али тумачење предузима на француском други средовечан човек и види се близак Ахмет-бегу. И оно уистину иде брже и течније.
Ја понављам питање. И Ахмет-бег одговара:
—	Албанија је по свом географском положају упућена на Италију и Југославију. Она може да се ра-дује кад њени суседи решавају своје спорове спора-зумом. Али под једним условом само: да њим не буду повређени наши животни интереси.
—	Пред мој полазак из Београда прочитао сам у листу „Правда“ како се према нашој граници код Пре-спанског Језера на вашој територији скупља известан број бугарских комита с намером да упадне у нашу земљу. Јесте ли ви о томе обавештени?
—	Пронео се такав глас и овде. Али је наша вла-да држећи се принципа потпуног мира на граници из-дала најстрожија наређења свима префектурама да сваку појаву ове врсте најенергичније спрече. Уосталом ми имамо толико другог посла. Пред нама је толико брига, толико проблема, да би нам и овакве глупости падале на памет.
—	Било је извесног неспоразума између нас и вас у питању нашег скадарског архимандрита и вашег по-даника Виктора, коме је наш патријарх дао титулу вла-дике. Како сам ја обавештен г. Виктор опслужује већ двадесет година ту цркву, а сада му је једва допуштено да може служити и то „као гост“.
—	Сећам се да је било речи о томе пре пет, шест месеца. Само је то питање не сматрам за политичко. Њега би могле цркве уредити међусобним споразумом.
—	Шта ви мислите о финансијском проблему Ал-баније: оснивању емисионе банке, уређењу валуте?
—	Ми смо пред тим проблемом. Основаћемо еми-сиону банку.
—	С чијим капиталом?
—	То још нисмо решили.
Петролејске изворе нисте још дали у експло-
атацију?
—	Не.