60
Милосав Јелић
ка. Дворана с пет стубова. У челу сто за претседника парламента повисоко уздигнут. Више њега на зиду слика Скендер-бега с малом албанском заставом: црни орао на црвеном пољу. Ниже је сто за секретаре. На средини дворане блехана велика пећ с дугим чун-ком. Лево и десно посланичке клупе с фијокама и кљу-чевима. Столице прекривене кожом. На тавану сијалице, на прозорима рујаве завесе с беличастим пругама.
Још нису створене левица и десница, па да се то види у парламенту. Већ месец дана конституанта се бави верифицирањем мандата. Странке нису уопште чврсто организоване. Не може се рећи да ова или она распола-же с толико и толико мандата. Преко ноћи се врши пре-лазак из клуба у клуб. Има много амбиција и сваки би од истакнутијих посланика хтео да има своју групу како би с њом претстављао извесну вредност и онда по-лагао право на министарски положај. Ипак се осећа једна примиреност духова. Као и у сваком парламенту стишава се она ратоборност, с којом нови посланици хи-тају престоници. Многобројних комбинација првих дана нестаје и већ се данима одржава само једна. Али се и она може изненадно променити. Зато и да је не по-мињемо.
Данас је десети фебруар два часа по подне. У претсобљу одјекује звоно. Посланици су у већини на седиштима. Публике доста да многи стоје. Један од по-сланика још пуши: задржала му се цигарета споља. Служитељи уносе по где ком чашу воде. Раздају от-штампане извештаје комисије за извиђање правилности избора у Аргирокастру. Један од посланика чита ита-лијанску „Коријере де ла Сера“. Фан Ноли пише пи-саљком по белим листићима величине десет сантиметара. Поглади црну правоугаону браду, замисли се мало, па опет пише.
Сви су посланици у цивилном оделу мање више бе-спрекорно обучени. Нема ни једног кечета нити и једног националног одела. Сви су без капа. Има само три оџе с туроанима. И оне су у новим антеријама и имају из-глед интелигентних људи. Види се неколико католичких свештеника.