КЛЕТВЕ НАШИХ ИЗ КАВАЈЕ
Каваја, септембра 1925
Свуда обалом албанског мора вуку се кости на-ших војника. Вуку се у буквалном смислу те речи на срам нас свију и на чуђење староседелаца како брзо заборависмо своје. Из Скадра су ире неке године ста-ли ове кости да извозе у Италију, па су албанске вла-сги забраниле то на наше тражење. Аустријанци су у самом граду оградили слабим зидом један простор, где су сахрањивали наше у дугачким редовима. Они се сад не познају, а и врата су на улазу иструлела. По причању мештана ту је око хиљаду војника. Њих су до-влачили полумртве и још живе затрпавали. Оне, у ко-јих је било животне снаге, претходно би потукли ми-траљезом.
Рачуна се да у околини Скадра има на десет хи-љада гробова. Понајвише их је на Бардањолу, Тара-бошу, Брдици и у Сан-Ђовани, а затим у Лэешу. Од Љеша до Скадра налази се по који гроб у селима, кроз која смо пролазили. Нађе се душеван Арнаутин като-лик да такав гроб неће да преоре, већ и свећу запали.
У грађанском гробљу у Тирани има преко пет стотина гробова. У таквом истом гробљу у Драчу 114 гробова из балканског рата. Познаје се само један: Ра-Дослава Ђорђевића „Ганета“ капетана. На два и по ки-лометра северно од Драча било је 700 хумки, па је сопственик преорао њиву. Исто је тако преорано и 240 гробова код манастира Светога Влаха 6 км. од Драча.
Не зна се тачно колико је хиљада наших гробова У Каваји, Елбасану, на Војуши, у Валони и Нарти. Ко-