ПРВИ КОРАЦИ У АЛБАНИЈУ
Драч-Тирана, 3 фебруара 1924
Када сам јутрос изишао на кров „Малфете“, лађе гршћанског лојда пред нама се у првом сунцу указива-іо пристаниште Сан Ђовани ди Медуа. И цео ред ал-Занских планина са снежним гребенима, модрим пади-нама, нскрзаним лннијама, погдекојим селом или усам-љеном кућом у положају ластиног гнезда, свом својом романтиком дивљине и лепоте. Море се преливало у мо-дром плаветнилу. Траг је од лађе остајао зелен и пену-шав. Два су галеба кликтала високо над катарком.
Стигли бисмо много раније, али је било доста ис-товара у Котору. Сем тога и ход је навлаш успораван да би се по дану приближавало незгодним обалама.
Моји се сапутници Скадарци Матлија Хусе и Дан Дибра спремају за искрцавање. То су врло љубазни људи, који живе у Задру, где се баве продајом дувана, па сад одлазе на кратко виђење својима. Добри су па-триоти и од њих имам прве податке о земљи, у коју идем. Хвале једног од четири регента Џафера Ипи као паметна човека и Ахмет-бега као чврсту руку, која је завела ред у Албанији. Али износе болно и своје не-згоде и Дан вели, може бити у духу кога чланка ска-Дарског посланика Гуракући: „Немамо фабрика. Нема-мо железнице. Не можемо да добијемо кредит. Нисмо чврсто везани ни с Југославијом ни с ИталијОм“. А при изношењу брашна у Котору примећује: „Ето. У Драчу ће бити великог истовара кукуруза. Све је то из Руму-није. А ми имамо толико земље... Неће народ да ради“. Не могу при поласку да одбијем извесну количину ду-