Албанија
57
—	Тунатијета! јавља се Аго из Дебра, који овде држи амам. С њим сам добар познаник; зове ме вече-ром на чашу ракије. Само не можемо више да попије-мо од једне: гроздовача или мастика.
—	Ех, нема Дебра, јадикује он. Виногради су, вкно је, ракија је. И онда долазе интимне ствари. Жали се како је ослабео. Много је заљубљен у своју жену. Па тако . . . Виде ли, каже, како све овде оде а ла фран-га? Има много муслимана што носе шешире. А тамо даље жене се ич не покривају. Још која година, па ће све тако. Ама и ја нисам противан томе, богами. Само ваше су жене школоване, па је лако. Наше да пустиш ко зна шта би све порадиле.
Док он то прича на столу према нама лежи хрпа књижица, у које се убележава трошак за храну офици-ра и чиновника. Они не примају плату по два, три ме-сеца. И не корумпирају се за то време. Кад приме при-надлежности — плате.
Посланици имају нарочито достојанствено држање као да би хтели да истакну важност свога положаја. Ве-ћину од њих прате по двојица, тројица, а неке и по пет, шест бирача Арнаута. То је више господства него без-бедности ради. Тако је некад у нас долазио у Београд Хајдук Вељко у пратњи бећара, а господар Јаков Не-надовић доводио је и стогине својих момака. Ипак то не значи да се претставе у парламенту не изводе по угледу па сличне у Европи. Прекјучерашња седница прекинута је два пута по пет минута због смрти ЈТењи-нове и Вилсонове.
Пред ручак и пред вечеру доводе у хотел слепог Макси-бега, бившег шталмајстора румунског двора, па га посаде зіа сто. Он је све, што је имао, дао за Алба-нију. Сад му држава плаћа месечно издржавање. И сваки, који се задеси у хотелу, официр или чиновник сматра за дужност да седне мало покрај њега и да га извесно време разговара.
Ноћас је била бура над Тираном и громови су стра-ховито трескали, те је вечерас захладнело. А прошлога Је вечера време имало изглед нашега априла и корзо се испунио шетачима. На њему има муслиманских жена.