Албанија
157
тешко. Сматрали су га за дипломатску демонстрацију. Али када су и конзулати напустили Албанију, завла-дала је паника. У Пишкопеји је на сам Бајрам про-нет глас како један наш пук прелази границу, па је настало вратоломно паковање. Италијански посланик одлазио је свакога дана у претседништво. Одахнуло се тек на вест да су велике силе узеле ствар у сво-је руке.
Сад је тешко проверити све моменте од познатог хапшења, па до прекида односа. Због тога се не може поуздано утврдити до кога је кривица. Једни ће вам рећи, „да је наш посланик био ту не би дошло до то-лико тешкоћа. Остали су млади људи, који су губили хладнокрвност". Г. Вриони, министар спољних посло-ва, казаће вам: „Да сам ја био ту, не бих допустио то-лики заплет.“ После сломљених кола путова је доста.
Тако исто и узрок Ђурашковићевог хапшења ни-је довољно јасан. Албанске власти тврде да су ухвати-ле писмо једнога њиховог полиса упућено Ђурашко-вићу. Ту ее каже: „Молим вас да ми пошаљете плату, пошто ми је пуковник Динић рекао да је новац за мене послао преко вас.“ Наши тврде како је то пис-мо исфабриковано. У сваком случају не треба младе људе слати ни за отправнике послова ни за војне иза-сланике. Они су добри за командире и за команданте батаљона. Онде где треба хладно расуђивати и не бити много офанзиван, њихово место није.
Даље би било интересантно проверити тврђење г. Вриони како је у нашем посланству речено у први мах да је Ђурашковић наш поданик, па затим да није. Да се тражило његово пуштање као драгомана, а саоп-Штење о његовој функцији да није званично учињено. Било је неке збрке види се, јер се никако не може Уочити шта је намеравала албанска влада овим инци-Дентом, ако га је намерно изазвала.
Добро је сад учињено што је за отправника по-сдова упућен сталоженији човек. И уопште није за пре-поруку враћати у Тирану све оне који су, по сили окол-ности често пута, морали долазити у сукобе с овамош-.