Албанија
29
и стављајући га у зачеље гледали да му боравак буде што пријатнији за оно кратко време. И спочетка је ра-зговор текао о филозофији и еванђељу с Д-р Драги-шом Ђурићем и о неправдама, које му чине чивчије, са мном. Ја се понудих да му напишем жалбу како би му се сва штета исплатила, али он одмахну руком господ-ствено:
—	Нећу. Нека носе!
—Али то ми не желимо. Ја вам даје реч да ...
—	Нека носе!
Било је ту и резигнације и презирања, али је све ипак ишло у једном уљудном тону. Само позније кад је Зејнула-бег испио целу боцу ужичке клековаче и прешао на анасонлију, он зграби рукама сто и јекну:
—	Ух! Пашић — лажић!
—	Шта? Шта вас је слагао?
—	Ништа, ништа. Добро он ради за свој народ, али лаже, лаже.... Ух! Пашић — лажић!
И целе те ноћи нисмо могли продрети у узрок његове љутње и ако '.смо слутили да се она тиче изве-сног састанка у Куршумлији.
Хасаін-бега није Србија ништа слагала, али је он инстиктивно мрзео и тога ради организовао упад ка Призрену 1914 док смо се ми тукли на Дрини. Препад је брзо сломљен код Жура, па је вођ морао да бежи и из Љуме. Зато се опет могао вратити у пуноі слави на Косово 1915.
Дочекан с музиком од многобројних саплеменика он је осећао онај занос победника, када се губи равно-тежа у схватањима и доносе брза решења за терор. Одмах је тражио да се известан број Срба из Вучитрна побије, а други да се интернира и протера. Али се ус-нротивио Зејнула-бег.
—	Може ли да се побије цео један народ? пи-тао га је.
—	Не може.
—	Можеш ли ти да уништиш све Србе од Београ-Да до Крфа?
—	Не могу.
—	Е, кад не можеш шта ће ти да сатреш петнаест, шеснаест душа?