58
Милосав Јелнћ
Оне су модерно обучене с лепршавим, потпуно прозрач-ним копренама, што их чини само интересантнијима. По-казали су ми међу њима најлепшу жену у Тирани. Она је обучена по последњој моди с мантлом и пелцом, с нешто краћом сукњом над грао чарапама и исто таквим ципелама високих потпетица. Има нечега особито еле-гантног у целој појави, а очи су јој крупне и црне.
Ту се поред корза налази стан фон Мирдача, бИв-шег аустријског пуковника, а сада инструктора албаиске војске.
Прошао је и Веби-ефендија, врховни муфтија. Чо-век педесетих година и интелигентна израза. Противник свију новина, учен и ценьен. „Много пара има“, кажу ми. „Прима по четрдесет наполеона месечно. А чува — сараф је“.
Показаше ми Авни Рустема убицу Есад-паше. Сув, омален, нервозан, млађи човек, изборана лица. Сад је посланик за Круму. У опозицији је.
И зет Есадов Саид-бег отишао је у опозицију. Тра-жио је да се скине државни секвестар с огромног Еса-довог имања и оно преда њему као законитом наслед-нику. А откуд је смела влада да загризе ту јабуку у оваквој политичкој ситуацији?
У данашњој „Ора е Малеве“ има извод из рапорта Холанђанина Хунгера, делегата друштва народа за ор-ганизовање албанских финансија. Он предлаже редук-цију чиновништва и укидање војске. Међутим посла-ници, с којима сам разговарао, не слажу се с последњом мером. „Војска нас“, кажу, „јефтиније стаје од жан-дармерије. А гарантује јачу јавну безбедност и служи као школа народу“.
Али на сахат - кули избија поноћ и време је да и вама у Београду пожелим „много година“.
Тунатијета !