;80
Мидооав Јелић
с пушком у руци били стална претња режиму; због њих се морала жандармерија појачавати, чувати телеграф-ске и телефонеке линије и вршити обезбеђивање на путу. Као политички незадовољници они нису вршили пљачке. Шта више уздржавали су се, на савет прија-тел^а, да изазивају сукобе већих размера. Власт би била у стању да те појединачне устанке угуши. Становни-штво би само у њима страдало и падало душевно.
Највише је одметника било у Мату, родном крају Ахмет-беговом, где је промена у државној управи нај-горе примљена. Њих је предводио поручник Хусејин Селман. У првој половини октобра било је 113, што се ставило под његову команду. У другој половини но-вембра поручник Хусејин има чету од 200 људи, а пред сам устанак под његовом је командом 470 одметника, што чини цео батаљон. У року од ова два месеца одмет-ници су везали бесу с првацима из Мата за заједнички устанак, кад буде дошло време. Тако су дали реч: Ха-фуз Асан, Синан Елез, Сали Умет-ага, Махмут-бег и други. Они су и остали на речи, те кад је устанак от-почео 1200 Маћана је задржавало трупе Шефкета Корче да не стигну у помоћ Пишкопеји. После њенога пада они су појачани разбили владине снаге на Ћафа-Му-ризи, заробили цео један батаљон, ушли у Тирану на челу устаника и свечано увели Ахмет-бега у престоницу.
Маћани су имали турске и аустријске пушке, а оскудевали су у манлихеровој муницији, па су се поза-јимали међу собом.
Највише су нервозе показали качаци: Аџи Сул Курти, Дали Сулејман, Ајрула Сеља и Шаћир Мета из Мата, Селман Деда из Лурије и Мухарем Али Колеци из Селите. „Зашто се једном не почиње? Ми можемо Да држимо свој крај без ичије помоћи. Не тражимо ништа. Шта се чека!?“
У први мах у Мату и није било никакве готово власти. Кад је влада крајем октобра упутила капетана Сали Охри, он је изделио 200 пушака народу за борбѵ против Ахмета, па се убрзо изгубио. Зато је начелник •срески из Лиса преклињао свет: „Не примајте Ахмета,