Албанија
117
бри..и онда вели српски: „начелници окружни", Па онда продужава албански: „После тога треба да имамо, браћо, добре..и употреби наш термин: „претседнике општина“. Донео те изразе од нас.
—	О, госпару, вели Сплићанин секретар нашег кон-зулата г. Занела, тако нам је мило кад видимо кога из својих крајева.
А г. Вукотић консул увек је насмејан:
—	Здраво, претставниче гранде пресе !
Док се госпођа стара да изгледа љута и каже:
—	Срдим се на вас због онога „Ој, невене ше-стопере...“
—	Али молим вас ја сам казао само како је то рано. Треба извесне постепености у свему. А боље су „шими“ ципеле од „бронерских“ и валс од ђурђевке и краће сукње од оних до чланака...
Те тако смо на вечери код г. Вукотића ја и г. Зу-бер, претставници „гранде пресе“ и „гранде банкократи-је“. Консул је пет година овде све на једном истом те-шком послу, који исцрпљује нерве, па је тражио преме-штај. А заменика му је тешко наћи. Јер ваља послати опет тако добра познаваоца прилика, симпатичан тип људима и умешна човека у опхођењу. И може му се де-сити као оном Де Вињијевом адмиралу, коме на молбе за отсуство одговарају: „Енглеска жели да ви останете на мору“.
Пала је ноћ и електрика је засијала скадарским у-лицама. Она се гаси о поноћи, а дотле су становници већ давно у домовима. Ипак се јасно оцртавају силуете по-ложаја, које је тако храбро бранио Есад-паша Топтани. Још који дан па ће нестати и последњег браниоца и по-следњег нападача. Све ће небо измирити у свом вечном загрљају. Једино ће као и данас живети песма Есадова, Коју чочеци певају по зборовима албанским. То је пе-сма о јунацима те нигде у њој није рђаве речи ни за Србијанце, ни за Црногорце.
Ако би им се данас имало нешто пребацити, то је Што потомци и бранилаца и нападача равнодушно гле-Дају где умире Скадар на Бојани.