Албанија
103
ковника Лазаревића и целе наше редакције. Било је осем тога много људи, што су ми успут поручивали да вас поздравим. Слободан сам да вам, у име свију, честитам избор за претседника.
За тим брзо додирујемо спољне и унутрашње ства-ри, које могу интересовати новинара. Претседник је от-ворен, говори о свему без завијања и цео сусрет има обележје пријатељске измене погледа. Те кад устајем, он вели:
—	Желео бих да много дуже разговарамо. Зато, аісо би вам било пријатно, будите ми с породицом гост на вечери у петак. Ви ћете бити први, кога од повратка Д'>чекујем у дому. Јер, као што видите, још се сре-ђ: јемо.
Захваљујем на позиву и излазим поред чете с му-згком постројене за поздрав депутација.
А у уречени петак пре осам часова увече одлазим с; женом у стан претседников. Стражари на капији узи-мају оштро „пред прси“ (без сумње им Гани скренуо палГњу). Ми се уз застрте степенице пењемо на горњи спрат где нас испред салона дочекује Ахмет-бег. Свега је нас четворо и ту и позније за вечером: претседник, ја, моја жена и Гани. Док разговор не добије сву ин-тгмну срдачност, увод је у комплиманима.
—	Ја се, госпођо, особито радујем да вас и вашег м жа, а мога личног пријатеља видим у својој кући вечерас. Завреме мојих најтежих дана у животу ваш је муж стајао непоколебљиво уз мене. То никако не могу да заборавим. Морам одмах и да вам се извиним: сестре су ми у Паризу. Да су овде, ја не бих никако до-пустио да ви отседнете у хотелу.
Затим док пушимо и разговарамо о Тирани и ње-ном подизању, јављају да је вечера готова. Силазимо на Доњи спрат, где је постављено за петоро. Предвиђен је н наш Бошко. Дира нас та пажња, али смо ми нашли за боље да он остане у хотелу спавајући
Служи један плав млађи Рус. Добро је у улози, до-стојанствен и тих. Иза мојих леђа један поднаредник, познаник из избеглиштва, врши дужност лакеја.