74
Милооав Јелић
Па кад погине Есад уз Ахмета су, а против Бајрам Цура. Сад су уз Реџепа Шаљу.
А после шест месеца? А после шест месеца биће уз онога који их буде организовао против управне вла-сти! Пушка онако са све човеком стаје три наполеона. Ако вам за обарање режима у Тирани буде требало хи-љаду пушака то стаје месечно три хиљаде наполеона. Дакле нека нико не мисли да ће ново стање бити Мету-салемова удеса.
Пред побуну
У Тирани се састала конституанта да да основне законе земљи. Изабрани посланици већим делом нису били стварни претставници народа. Пре свега хтело се да у сабору буде што више интелигентних људи. Ме-ђутим та интелигенција не води народ. Он иде за сво-јим барјактарима, претставницима фисова, за људима за којима ће сутра с пушком поћи. И место да они дођу у парламенат, начињене су листе и по њима изгласан Авни Рустем за Круму, која га никад није ни видела. Тако је Фићри Далиб дошао место Елеза Јусуфа. Тако је дугогодишњи путник г. Еребара заузео место може бити Шаћира Деме или Мурата Каљоша. И тако даље. Новац је исто тако обилно употребљаван. Агитација г. ГЈфакући да Скадар буде престоница однела је много муслиманских гласова, који по цену глава њихових да-валаца никад иначе не би пали за једног католика.
Јер ту верску нетрпељивост не могу у Албанији да изгладе патриотске тираде људи школованих у Ита-лији.
Поред те анимозности постоји и она вековна из-међу Гега са севера и Тоска с оне стране Шкумбе. Трећа невоља, која је раздирала унутрашњи политички живот, било је питање престонице: Валона, Тирана, Скадар.
Потом две политичке партије: народна (Ахмет-бег) и либерална (Фан-Ноли и Гуракући) нису могле наћи додирних тачака. Она је прва у већини и на влади била по превасходству муслиманска, ова друга хри-шћанска. Једну су водили бегови као мухамеданска ин-телигенција, другу католички клер и православни ми-трополит. Позивајући на окуп верне дошло се до свегз