Албанија
85
бра човека. Добро је водио батаљон и одржао је бесу до краја. Што она није према њему показана кривица је без сумње до владавине, само ипак не у оном правцу у ком се то данас претставља. Јер кад је одређена гра-ница између нас и Албаније Алит. је на реч Ахмет-бе-гове владе остао у Албанији. Али није дуго потрајало, па је убијен пред среском кућом у Пишкопеји.
Противници Ахмет-бега старали су се да ово уби-ство припишу њему. Командант Али Риза тврдио је шта више како има сва документа о томе. Тај болни догађај био је задуго сметња да се дође до споразума с Аћи-фом, који тако исто није могао да подноси режим Фана Ноли. Сем тога та владавина није Аћифа третирала као првака. У Пишкопеји је био командант све и сва. Пре-фект је имао права само да потписује пасоше. Али Риза је хапсио и пуштао из хапсе. Старао се да то и покаже јавно. Затворио је Ше-Амрулу из Брждана:
—	Ти вршиш пропаганду за Ахмета.
—	Да ли је вршим или не вршим твоје је да испи-таш. Али ти само кажем да ме нико у затвору није та-као руком! Јер ти дајем бесу да неће бити после лако ни теби ни мени.
Морао га је након неколико дана пустити на сло-боду због посредовања првака.
И тако се ређали по затвору: Абди, син Цена-бега ИЗ Дебра, брат Дине-бега из Маћелара, Зејнел Каја из Горице... Једнако је претио и праскао Али Риза.
—• Будала! говорили су за њега Арнаути. А кад они за некога кажу... и кад то потврди Шаћир Беча из Војника онда је ствар поуздана.
Није могао ни млади Аћиф Љеш да га поднесе. Једнога је дана дао реч за Ахмет-бега. По паду Пишко-пеје припасао је сабљу Али-Ризину, повео са Таф-Кази-јем преко хиљаду људи и ушао међу првима у Тирану.
Прваци у Доњем Дебру и Малесији
Пријатељи Ахмет-бегови осећајући да разговори с Елез-Јусуфом тешко да ће довести до резултата реше се да постепено организују остале прваке. Како је то иЩдо напоредно с поменутим преговорима режимски