Албанија
179
—	Шта је ново? запита једнога полицајца.
—	Ништа. Пуцао неко на Шевкет-бега, па му убио пратиоца.
—	А Шевкет није погинуо?
—	Није ни рањен.	.......
—	Добро, рећи ће Зећир. Ако ме неко тражиј ви кажите да сам долазио овде.
Његов се одлазак после тумачио овако. Он је имао намеру да се пријави као осветник Цена-бегов. Али кад је чуо да Шевкет није погинуо — удаљио се.
Ухапсили су после Зећира Реџу и држали некбли-ко месеца у затвору. Пуштен је из недостатка доказа.
Шевкет-бег је сутрадан по атентату отпутовао за Елбасан, пошто му министар унутрашњих дела А(5ду-рахман Дибра није допустио да отуда доведе пратњу за личну безбедност. Несуђени таст претседников затвори се у кућу и дуго није никуда излазио. Исто је тако и Гани-бег у Тирани ретко остављао стан, а кад би се тај случај десио чувало га је више пратилаца.
Бегство из Албаније Цена-бегове браће: Ганија и Хасана
Тринаестога августа двадесетосме пријавише Гани-бегу посету Мехмеда Вогла (Мехмеда „Малог" или Мех-меда ,,Делије“). Он је долазио из Скадра, где је стаілно живео после свога качаковања код нас у Дреници. Мех-мед одмах пређе на ствар: жени се другом женом и тре-ба му 40 наполеона да исплатИ прву. Гани-бег одговори да већ доста даје овом и оном и да нема новаца и за женидбена предузећа. „Ако, немаш, нађи ми!“ продужа-вао је гост из Скадра.
Овако дрско понашање некадашњег харамбаше не допаде се ни Гани-бегову момку Мехмеду Бошњаку.
—	Да га убијем? упита он Ганија.
—	Море, остави га, рећи ће овај. Зар да ми гине овде у кући?
Изгледало је да је Мехмед Мали дсшао и с неком опаснијом намером. Звао је послугу Црноглавића да је почасти у граду, али она није хтела да оставља кућу саму. Он опет није желео ту да преноћи и оде увређен.