Ргткап „ 147

стати кримски. Тај назив треба да наговести да је ова свеска пролог
у кримску трагедију, јер је свака епизода овог периода водила том
рату. Т. настоји да веже ту огромну катастрофу с пропашћу реформног
покрета у Турској, с незнатном покрајином Босном и с ратом против
сићушне државе Црне Горе. Трагичну погрешку кримског рата не тражи
писац у споредним поводима за рат, али ни у дубљој неминовности
историског развитка, особито Русије и Француске, него, сасвим у духу
дипломатске историографије, у немиру који је створен образовањем
новог енглеског кабинета и у револуцији коју је изазвало образовање
новог наполеоновског царства у Француској. Поред појаве да је верски
осећај у Паризу потстакнуо верски фанатизам у Петрограду, Т. под–
влачи као често заборављену појаву: бес верског одушевљења које је
пробуђено у Цариграду.

Т. помиње осветљење питања овог периода у делима Јорге,
БоашеП–а, Нозћјпз-а, Заћгу-а, историјама балканских народа од МШег–а.
Бетси-Шатзоп–а, Шишића, дипломатским историјама Г орјаинова, Мапепз-а,
Оијсћеп–а, Вгјаић–а, Ооијп-а, НаН–а, Мозе1у-а, као и помоћ коју су му
указали стручњаци за поједине главе у овој књизи. За наше прилике
били су Т. у помоћи г. Шишић за хрватска, а бан г. Сочица за црногорско-
херцеговачка и босанска питања. Т. је остала непозната још многа
наша важна литература о овом периоду, као теже приступачна за
енглеске научнике, па ју је и искоришћени ауторитет бившег бана
г. Сочице могао само врло несигурноинедовољно заменити, и то само
уколико је документирао о традицији, народној песми и о местима
догађаја. Т. бавио се, наиме, у нашој земљи, видео је места црногор–
ско-турских борба и слушао гуслареве песме о њима. Баш ова свеска
дотакла се буна у Босни и црногорских борба које опевају те песме.
У наредној свесци имаће прилике да говори, и то више на основу
дипломатске грађе, о Србији и другим балканским земљама. Тако је
Т. лично упознао амбијент у којем су се догађали босанско-херцегова–
чке и црногорске борбе а и други важни догађаји овог целог периода
који обрађује.

То интимније упознавање позорнице описаних догађаја дало је
„ приказу више непосредности, пластичности и живота. Цела партија о
том одише љубављу и интересом да се разуме и што верније прикаже
ова архаична средина, њена душа у народној и уметничкој песми и
њена стремљења. Т. је као научник дубље ушао у познавање средине
и прилика. Слика коју је тако створио и дао жива је и у главним
линијама верна. Тај општи утисак не умањује чињеница да понеке поје–
диности или моменти локалне историје нису потпуно тачно схваћени и
да наша домаћа историска литература није довољно искоришћена.
Тежиште дела је у објашњењу енглеске политике на Блиском Истоку
и у томе је оно потпуно успело и већ се у овој првој свесци показује
велики значај који ће од њега имати историска наука.

Васиљ Половић

10*