180 Прикази Јорга у овој истој књизи, што је Хабзбуршка Монархија, појачана снагом Немачке, хтела да осигура превласт на југоистоку Европе. Погрешке прошлости биле су доста велике. Немачка је била и сувише везала не само своју судбину него и методе свог рада за судбину и методе Хабзбуршке Монархије и изазвала је, без потребе, против себе добар део народности с југа, које су дотле у њу гледале с пуно поштовања и поверења. Скоро ниједна наука није уживала толико угледа код нас колико немачка; највећи део наших старијих лекара и инже– њера немачки су ђаци; на Универзитету у Београду половина професора, ако не и више, прошли су кроз немачке универзитете. Реакција францу– ске школе јавила се јаче тек крајем ХЈХ и почетком ХХ века, али се ограничила, у битности, на књижевност и уметност и на студије тихи на један део правних предмета. У последње време, од Светског Рата, проценат немачких ђака нагло је пао и сад је скоро цео наш научни подмладак, у колико се школовао ван отаџбине, васпитан у Францу- ској и Енглеској и мањим делом у Чехословачкој. Прва књига ових Ивана–дизања донела је неколико занимљивих и добрих чланака. Чланак г. Н. Јорге Пен–1 Периоди немаш/со: утицаја у јушисШочној Евроии дат је сувише сумарно и само са румунског гледишта. Већ прва периодизација није у основи тачна. Немачко про-– дирање на исток није тек последица првог крсташког рата, него се јавља много раније: од Карла Великог и његових наследника, од ства– рања „Источног Рајха“, од баварског и других продирања у долине Саве и Драве и источне алписке земље. Чланак Ј. Секфија Ушрс/са и њене мањине у Средњем Ве/су рађен је пажљиво, али не без извесне политичке тенденције. Средњевековна Мађарска, наглашава се ту, по својој турско–азиској традицији, није разбијала мањине, него их је остав- љала у њиховим наслеђеним заједницама и обичајима. Али — у то г. Секфи не улази –– нова Мађарска, од краја ХИП века и нарочито- од 1867. год., није настављала ту традицију. Ова књига, у неким даљим чланцима, даје карактеристичних примера како се то мудро старо наслеђе обрнуло у сасвим другом правцу. Лепих локалних прилога пружа чланак Х. Пирхегера Народноси? јужно-шШајерс/сих традова и. тргова. К. Шинеман у својој студији о развијању немачких насеља у Средњем Веку доказује, с успехом, значај и улогу такозваних лока– тора. За алписке земље истиче, да су њихово насељавање извршила нарочито духовничка властелинства у ХШ и ХШ веку. Врло су корисне студије Ј. Калбрунера К историји Привреде у Шамши/сом Банату до свршен–Лаа Седмогодишњи рата и Ј. Вајдлајна Народносни односи у Шваас/сој Тура/сој у ХИП вену, са доста нове грађе и нових конста– тација. Штета је само, и то велика, што оба писца нису искоришћа— вала и наше" податке. За г. Вајдлајна штета је свакако већа, јер пишући о српским насељима у Барањи без српског материала изложио се од првог дана опасности да буде непотпун. Можда и нетачан. Ми, на пр., сумњамо у тачност реченице на стр. 67: „Паз АпсјепКеп ап ајезеп Вј– 5сћоГ (тиче се Патријарха А. Црнојевића )151 јп дег Егјппегцпг цпзегег