166 Прикази

овим ратовима писао је две расправе и о колубарској битки: Колу–
баре/са бит/са (111, 2), Истина о [голубарс/сој битци (У, 8; И, 1). У првој
расправи настоји да истакне и заслуге осталих команданата а не само.
Војводе Мишиђа за ову победу, јер идеја за битку припада врховној
команди која ју је и извела. Такође истиче да заслуге прве армије за
коначни исход битке нису веће од заслуга осталих армија. Приказује
догађаје који су битки претходили, њен ток, ослобођење Београда и
свршетак. Када је поводом ове расправе С. Милосављевић објавио у
Ратнику чланак „Прва армија и њен командант у Сувоборској битци
месеца новемара 1914 год.“, настојећи да побије тврдње Ж. Павло—
виђа, он му је у својој другој расправи одговорио на замерке. —
И в. С в. П & в л о в иђ је према многим сакупљеним подацима објавио
опсежнију расправу О Битоља/сој битци Јсод Обла/сова (111, 4—6);
Милутин Д. Лазаревић у чланку Путна/с и Мишић уновем–
баре/сој офанзиви 1914 водине (ИП) настојао је да уклони препирку
о томе колико ко има заслуга за успехе у овим борбама. Ж. Пав–
ловиђ написао је још неколико расправа: Пробијање наших труда
[сроз северну Албанију новембра 1912 године (Хј, 3—4) где говори о спу–
штању наше војске на јадранске приморје и о'борбама око Њеша и села
Дајчи. У расправи Оиеада С/садра говори о доласку српског приморског
кора под Скадар у помоћ Црногорцима марта 1913 године и о проду–
жењу опсаде под српском главном командом. „**, Грч/са тумачења
савезншуговора са Србијом (11, 1). Показује да је Грчка била решена
да потрчи у помоћ ~ победиоцима. „**, Албанија (11, 4). Даје историјат
њеног стварања. Ж ив. Балугџиђ, 01со улас/са Бушре/сеу Свете/си
рат (1Х, 2); Д. К алаф ат 0 3 иђ, Наша ириморја 1918 шдине (Х, 7);
М и л у т и н Л а 3 а р е р и 13, Србаља–бугарски рат 1913 шдине (Х1, 7—8;
ХП, З). Дата су општа разматрања. И с т и, Брешлнична била/са (ХШ 8—5).
Детаљно је приказан развој битке и њен свршетак, са много интере-
сантних војно–историских податка. Д и м и т р и ј е П о п о в и ђ Одтовор-
носи—г за рат (ХШ, 7—8). Овим чланком, који је написан још 1915 године,
хтело се пред иностранством оправдати српску владу од оптужби
Аустроугарске. С а в а П. В ул е ти ђ, Нешто о раду наунији Црне Горе
и Србије (ХХ/1, 6). Објављена су писма Краља Николе и Краља Петра.
Н и к 0 л а С т о ј а и о в и 13, Анција Јушсловенс/сш одбора (ХХ/11, 6). Овде
се осврнуо на књигу Миладе Паулове Јуеословенс/си одбор и изнео неке
замерке. љ у 6 0 м и р С т ој а н 0 3 и ја, О сиољној иолии–шци Ни/соле
Пашића (ХХ1, 1—2). Говори о његовом експозеу о спољној политици
у Народној скупштини 16Х191З године, о раду на одржању савеза
и старању за изравнање спора. П а в л е П о п о в и 13, Меморандум Ју–
гословена/ст одбора и иоелани/с Србије (ХХ1, 6); Бранко Лаза ревија„
Војно-ПолиШич/се ирииреме Пред нааад на Србију 1915 шдине (ХХШ, З);
Живко Павловић, 0 називима бита/са (ХХХП, 1); Милутин Д._
Л аз а р е в иђ, Наши ратни иланови Први—тв Тура/се од вожда Кара-
ђорђа до Краља Петра (ХП, 8; Х111, 1). Износи своја мишљења о изла–
гању у књизи Новице Ракочевића.