10 В. ћоровић

стање; 2) да изнесе неколико нових схватања и података;
као н. пр. о утицају похвалних слова кнезу Лазару и неких
хисториских споменика на стварање народне традиције1); и
3) да изнесе, уз Ч. Мијатовића, неколико својих прилога за
објашњење узрока пропасти балканских народа у борби
с Турцима. Тако је, н. пр., добро приметио зло стање нашег
сељака у старој држави. Та оцена иначе није добро компо-
нована, и није довољно повезана. Из ње би се, мирне душе,
могле изградити две–три посебне студије, од којих се она,
у осталом, и састоји, истина више по грађи него по обради.
О самој Убавкићевој књизи говорено је врло мало; све друго
је било казано само поводом ње. Штета је, доиста, што је
тако поступљено. Јер данас мало ко зна, а и онда је мало
ко слутио, да ће ту, на пример, наћи лепе грађе за питање
о постанку косовске традиције, која би могла врло лепо по–
служити за даље студије у том правцу?)

Своје научне радове почео је Станојевић објављивати,
исто као и оцене, још док је био студент. У Делу !, 1894.,
323—6, штампао је расправу „Кад је умро краљ Радослав ?“,
коју је написао као слушалац трећег семестра. У тој
радњи осећа се јасно Руварчева школа. Хисторичар има
да претресе свако питање само на основу извора и све оно
што се изворима не може доказати има да се избегава или
просто одбаци. Тако је овде одбачено казивање, да је Св. Сава
закалуђерио свргнутог краља Радослава и утврђено је, како
није нимало сигурно да је овај умро набрзо после губитка
престола. Други његов рад Прилошци библиографија србуљаз),
настао под утицајем Јагићева дела о цетињској штампарији
и као плод занимања словенском филологијом, доноси пре–
глед библиографије о нашим старим штампаријама и добар,
и још увек користан, библиографско-критички прилог с
описом неких старих србуља, које је он ишао да испитује по
селима Равног Срема.

Као студент он је, заједно са Јованом Радонићем, почео
у Лец—шансу и систематско проучавање и оцењивање наших
старих биографија као важних извора за хисторију. Несум-
њиво је сасвим тачно гледиште, да је за право искоришћа–
вање једног споменика пре свега потребно, подробним испи–
тивањем, утврдити његову вредност и веродостојност, и да
се не може дати добар и поуздан приказ ниједног периода

1) Нешто напомена о том дао је био раније у својој тези, Агсћју
ћ'јг 51ам. Рћј1о|огје ХИП, 445—6.

2) Није, наравно, за њу знао ни др, М. Браун у својој великој мо–
нографији „Козоуо" (Лајпциг 1987), у којој је расправљао о тим питањима.

3) Годишњица ХШ, 1894., 860←84.