Станоје Станојевић 5 Мало пред саму матуру написао је Станојевић први свој прави научни чланак „Г регорас о нашим јуначким народним песмама“. У том чланку Станојевић, по другима, али на основу извора, скреће пажњу о поменима наших народних песама код Доментијана и Теодосија, а на основу 'Њ. Малетића и А. Павића, са грчким текстом у руци, доказује да Грегорас не говори о нашим народним песмама. То је први његов по— кушај примене критичке Руварчеве школе, још недовољно са- мосталан, али методски добар. Млади ћак је пошао на изворе, на прави пут, да види и утврди шта се тамо каже, па да тек на основу тога изводи закључке. Расправа та није беспре– корна; било би, у осталом, више него неправедно и тражити то од ње. Ни данас многи од оних који се баве хисторијом народне поезије не могу довољно критички да разазнавају ствари. Откуд би се то могло тражити од младића, који још није ни ушао у праву науку! Је ли он могао видети, тада, да наводи код Теодосија (сем једног) и код Доментијана о певању песама нису у исти мах и докази да су то баш биле народне песме? Али оно што је у том чланку главно и добро то је ово: да је млади ђак, и пре Универзитета, и пре семи– нарске вежбе, осетио и видео како треба да се ради и којим се начином једино може доћи до сазнања праве истине. Пре одласка на Универзитет, у лето 1892. написао је Станојевић и свој чланак 0 И. Руварцу, поводом његове шездесетогодишњице, пун дивљења према заслужном хисто– рику. За њега Руварац је „први, највреднији и највећи радник“ на нашој хисториској науци, „први историк на словенском југу“ уопште, човек који је према старој „школи назатка“ створио нову „школу напретка“, ону „која учи да су исто— ријски извори писана акта и факта“. Као типичан пример примене његове школе наводи Руварчеву расправу о смрти цара Уроша. Руварац није, наглашавао је он, ОезсћјсћЊзсћгеЊег него Оезсћјсћвјогзсћег. Тај чланак је уједно и јасан програм рада младог научника; очевидно је, да ће и он сам наставити тај начин рада, који толико цени и који је већ дао тако лепе резултате. Али ме једно у том чланку, мада пригодном, ипак зачудило. Руварац је, доиста, повео смелу и часну борбу за научну истину и то му је једна од најкрупнијих заслуга у нашем духовном животу. Али у тој борби он није био сам. Баш о том истом питању, које помиње Станојевић као ти— пичан пример разлике рада између старе и нове школе, ра- справљао је и Њ. Ковачевић, и то исте године и у истој књизи, и не мање тачно и оштроумно. Зашто није поменуо и њега? Или још кога? Овако, сам на сцени, Руварац испада и сувише осветљен и, мада веома заслужан, некако непра– ведно издвојен.