30 В. ћоровић Сасвим популарно, у најглавнијим линијама, приказао је Станојевић Наше владаре (1921), српске и хрватске, од нај– старијих времена до краља Александра !. !Х Иако је одавно спремао грађу за нашу културну хисто– рију, и иако је о методској страни тога посла изнео давно начелне погледе, набачене нарочито у оцени на дело К. Н. Костића О старој срба/сој трговини и индустрија (ЛеШоПис, књ. 227, 1904., 99–106), он, на жалост, није доспео да обради, систематски, ни једно веће питање чисто из те области. Од свега што је од тога објавио вреди истаћи Белеш/се о не/сам старим иконама (1931.); Вала, [гледала а звона /сод нас (Глас СЏН) и неколико чланака, махом популарних, прикупљених у збиркама Из срне/се Прошлост; (1923.) и Из наше прошлости (1934). Од старих наших манастира обрадио је само 1928., али сасвим исцрпно, деспотову Манасију (Народни Музеј У). Сем тога, дао је један мали чланак о цариградској болници Краља Милутина (Медицински преглед, бр. 2, 1929.). Станојевић се нарочитомного занимао студијом наше старе војске, и за то питање имао је највише прикупљене грађе и чак неколико нацрта за обраду, али је доспео да разради само један мали чланак о Извештајнма са бојишта (Старинар УН!—[Х, 1934.) доказавши несумњиво, да је и код нас, као у Византији и по другим странама, постојао обичај да се са бојног поља у престоницу или иначе шаљу изве– штаји, писмени и усмени, о току борбе и о победи. Два– три популарна чланка из те области садрже и оне две напред наведене популарне књиге. У последње време Станојевић се много бавио питањима народне поезије и народног предања уопште, и то и начелно и појединачно. Први прилог О не/шм машинама у нашим на– родним песмама објавио је 1929. у Јужнословенс/сом фило– лоеу Х/П. Указао је ту на порекло извесних мотива (н. пр. за песму о зидању Раванице на византиско причање о зи– дању Св. Софије у Цариграду, или за песму „Марко Кра– љевић и соко“ на Зонарино причање о цару Василију !) или на њихове занимљиве и важне паралеле. У Пралознма ароу– чавању народне аоезнје !, 1934., наставио је тај врло корисни посао. Прилог о мотивима из оне сјајне песме о женидби Душановој спада међу најстварније и најбоље што је о тој песми код нас уопште написано. Противно од Т. Маретића, који је Вучу ђенерала сматрао за измишљено лице, Станојевић је износио мишљење, да је то можда чувени ратник у служби мађарског краља Лајоша ! Конрад Волфард, Корадо Лупо, “% ј & !