116 Критика

М и л. С. Ф и л и п о в и ћ, Положај и територијални развити/с
Велеса (Из Гласника Географског Друштва ХХ, ХХТ). Београд 1984—6.

Врло прегледна и лепа студија. Г. Филиповић се дуго, као на-
ставник, бавио у Велесу и имао довољно прилике да проучава ствари.
Штета је само што у партији о античком Велесу није дато ништа о ме-
стима налазишта оних многобројних старих споменика, који су сад са–
брани у скопском музеју, а које је описао г. Н. Вулић у Споменииима
наше Академије. Нарочито је то штета за један важни споменик Ми-
триног култа (В. Споменик ЏХХХУ, 17–8). Антички Велес, као што се
зна, био је у сфери грчке језичне културе. Како се ра3вило његово име
Велес није још сасвим утврђено. Треба имати на уму да то име међу
Јужним Словенима није осамљено. Ср. стари назив Велесвница у другом
крају (Гласник Ср. Ученог Друштва ХШ, 127). Као прилог овој студији
може послужити збирка записа и натписа из Велеса, коју је објавио
г. Ф. у Зборнику за историју Јужне Србије 1, 1986., 287–93.

· В. 73.

0110 Р 1 а к е, Ти'г/сепјош'з. Оетд'Ше ег'пег ген. Вегћп 1937, 80, 445.

Врло опширна монографија о Лудвигу Баденском, рађена на ши–
рокој основи, али више књижевно него научно. Партије о Лудвиговој
акцији против Турака и међу нама писане су без нових студија и врло
су сумарне. О грофу Таорђу Бранковићу, на пр., нема ни речи; писца
ове расправе, ако је уопште знао о њему, то питање, по целом начину
рада, није могло ни занимати. Он уопште о нашим стварима показује
доста неупућености. За њ је, на пр., Вараждин део Угарске (стр. 70); чак
за генерала Пиколоминија не зна где је умро, него мисли да је то било
у Скопљу (стр. 180); не зна ни имена ни тачну судбину свих лица из
зрињско-франкопанске завере (стр. 127). Од интереса је, међутим, врло
жива карактеристика Лудвигова од Виларса, коју писац наводи на
стр. 165 и коју вреди прочитати.

ШаНћег Раћ1, Баз рои'п'зсће Алпи: иег Еше. Ејп шепротјзсћег
А11а5. [.ејријв 1988., 80, 235.
Чисто политичка књига са јасним политичким ставом. Тенденцио-
зна и непоуздана. Ср. на пр. народносну карту Југославије на стр. 60,
која је нетачна у највећој мери. Има и других грешака. Таква је, при-
мера ради, она, да су се Срби „ослободили“ турске власти тек 1878. год.
В. 75.

ЈаКЕа Кај/116, Макан/са 1' пјепо рп'тбгје. 5р1111934. РотогзКа
ВЊНОЊКа Ј. 5. Ко1о 11, Зу. Ш. 80, 216.

МаћагзКа ј пјепо ргјгпогје дан зц & ц ХИП ј ХПХ зто1јеси пеКоНКо '
јЗТаКпцћћ 1јнај, ! ц ШегаШгј, 1 и ротјсј, Рта Апагјја Кабјс–Мјозјс, Зћрап
21а10ујс', рјзас угјјеапе нпјјде „Ргапоусј ј ћгуа'сзкј рцк и Ва1тасјјј“,
[уап—Јозјр Рау1оујс' Дцбјс', Којј је парјзао, рогес! озтајоеа 1 „Магтога
тасагепзја“ 1 „Магтога тгазцгјепзја“, јз'канпић ргуак пагоапод ргерогоаа