24 · В. ћоровић

издање С. К. Академије. Ово је, ако се тако може рећи, „нај–
ученија“ Станојевићева књига, рађена на широкој основи, са
врло дубоким познавањем извора, и са врло обимном лите–
ратуром. То важно питање, коме дотадашња српска хисто-
риографија није обраћала скоро никакву или врло малу пажњу,
добило је овом књигом много у свом значају. Барске–дубро–
вачки спор око превласти њихове цркве у српским земљама
исцрпен је овде. до скоро свих појединости. Данас би се,
истина, могле померити у овој студији две–три тачке, чак
и основна, о питању времена оснивања барске архиеписко–
пије, али су главне линије у основи добро повучене и добро
објашњене.

Пре рата, у Гласу, 1912. год. почео је Станојевић и
своје исцрпне и толико корисне Студије о ерла/сој дна./гама–
Шица, које су завршене тек 1936. У 28 посебних студија он
је проучио цео формулар наших старих повеља и канцела–
риски посао око њих. Последње главе посветио „је аутен–
тичности и правној страни повеља и њиховом чувању. Тим
својим радом Станојевић је, први код нас, почео системат–
ске студије о утицајима формулара, док је раније Јиречек
дао лепе обрасце о студији дубровачке словенске и латин-
ске канцеларије, а Решетар подробна проучавања о језику
дубровачких повеља. Станојевић је намеравао да из својих
студија да и посебну рекапитулацију, са неколико лепих опа–
жања и констатација, али није доспео да то доврши.

УН

Кад је у јесен 1912. нова српска хисторија почела да
„пљушти“ и да, као у каквој бајци, доноси неслућене обрте
пада и величине, и сасвим нове изгледе за цео наш народ,
Станојевић, и по свом темпераменту и по свом схватању
дужности према народу, није хтео остати обичан посматрач
и кабинетски радник, него је ушао у војску, да прати догађаје
из близа, да „на лицу места“ сагледа како се ствара хисто-
рија. Ушао је у штаб дунавске дивизије првог позива и пратио
војску при њеним операцијама до у зиму те године. У Светском
Рату, као. тумач у штабу моравске дивизије првог позива,
провео је при ратним операцијама све до краја 1914. год.

Као активан национални радник, који је имао веза са
много наших људи ван Србије, Станојевић је у Нишу 1915.
год. окупио неку врсту првог југословенског одбора од лица
која су се ту затекла или придошла као ратни заробљеници.
С њима је почео да организује конференције и спрема бро–
шуре о циљевима рата и о значају извесних наших области.
Серију малих књижица, која је носила назив Савремена аи.-