ЗТТПТ ргНоај 95

ПРИЛОЗИ ИСТОРИЈИ НАШЕ ТРГОВИНЕ У ХИП ВЕКУ.
СРПСКО–АУСТРИСКА ТРГОВИНА. САМОЗВАНИ КОНЗУЛ
ИЧКО. КОНЦЕСИЈА ГРЧКОГ ТРГОВЦА

]. О СРПСКО-АУСТРИСКО] ТРГОВИНИ УОЧИ КОЧИНЕ КРАЈИНЕ.

Српско–аустриски политички и војни односи у периоду
аустро-турског рата од 1788—1791 проучени су у распра-
вама Драг. Павловића и Д. Пантелића. Српско–аустриски
трговински односи тога времена нису посебно проучавани.
Овде ћу о том саопштити неколико података к'оје сам при–
купио у Дворском коморском архиву у Бечу из аката и
пријава трговачких потраживања које су поднели аустриски
трговци кад их је позвала влада да због отварања аустриско-
турског рата региструју своја потраживања која имају од
трговаца поданика отоманске порте. (НоГКаттегагсћју, Бег.
[.јтогаје, Соттеги, Рава. 682).

Убрзо после објаве рата Турској од 9 фебруара 1788
позвала је дворска канцеларија (НоПсапЛеј) наредбом од 19
марта земаљске владе аустриских земаља да званично испи-
тају законитост потраживања у Турској која би ц. кр. по–
даници пријавили из разлога што не могу доћи до њихове
наплате за време рата. Требало је да власт предузме редовну
ликвидацију тих потраживиња и да пријаву спроведе Уједи-
дињеној Чешко–аустриској дворској канцеларији да би се при
будућим преговорима о миру водило рачуна о накнади за та
потраживања.

Претседништво горњоаустриске владе у Линцу објавило
је трговцима ту царску наредбу посебно и с бубњем. На тај
позив трговци су долазили и на записник пријављивали своја
потраживања од трговаца у Турској, доносећи оригинална
документа и преписе да их покажу. Из тих пријава виде се
величине дужних сума, начин њихова осигуравања, и роба
којом се трговало и имена многих трговаца из Аустрије и из
наших земаља, тако да то баца светла на сав трговински
саобраћај Аустрије са балканским земљама у товреме. ·

Градски магистрат у Линцу утврдио је записником од 29
маја 1788 да је тамошњи трговац Јосиф Карасек пријавио
потраживање од 34.815 П. (форинти) и 25 х (крајцара) и
магистрат је, на основу показаних оригиналних меница и тр–
говачких књига, признао непобитну тачност тих потраживања
и оверио је и узео преписе тих докумената. Тако је с при–
логом од 7 меница уз контокорент доказана тачност потра–
живања за дугове које је реченом Карасаку дуговао: „Ја/сав
Абрахам из Београда, слично Саламон Амарх, са три менице
Каин Алмуслино и комп., Јосиф Ласи'шр, Јахиел Мојзес, Јосиф