114 Критика

орс'епјтц 5гос1по51 и При 1 озпоу1. Кгзт1оп1саје1зуапа вез'сегоКитпПсј
зато 11питга опа 1та пјз оа Без! ро1иКги2п1ћ ар51с1а 5102еп1ћ и везтего–
1151. Зу. [леша 1 ву. Тгој1са парготју ви сгКуе за озпоуот з1оћодпо3 ве–
51его1151а, то језш оћ111ш вез'с ро1и1чгн2п1ћ п15а Које 11ћ1јаји 1 и уапјзКот
регјте'шгн сгКуе. Уес ро тогпе тааа1та1чау11рроз'сој1уес' и зтагоКгЕбапЗКо
доћа, опе зраааји и зег1ји зтагоћгуа15К1ћ сетуегоНзта (Вгап1т1гоуа сгКуа
па Миси, зу. М1Ко1а 15у. Кг12 и Шин), озтего1151а (гивеу1пе и 051ји
роу1ве 510па) 1 5е5'сего11з'га (зротепите ау1је сгКуе 1 ву. Маг1ја па Тгги
и Тгозјги). Рогеа тода тпо31 агидј га11011 роТугаији, да је сгКуа
зу.'Ггој1се и 5р11'ш, па Који 5е1уе1чоу16 05011110 р011у1је, 12 51агоћгуа15Ке а
пе 12 зтагоКгвс'апзКе дође. То се у1а1 ро оћ111ш пје11п1ћ угаТа за гапо–
готапјсКот 1ипе10гп, изап1т ргоиогб1с'1та, ро сгКуепош патјезтаји ите–
5епот р1е1егп1т 51ш1р'шгата, ро КагаКТеНзћбпјт Катепјт ро1и1шв1ата
џз1с1ап1т у1зо1(о и зуоаоујта 21с1а 11.(1. Мета ргета Тоше п11(а1(уа
га11ода, да оуе сгКуе 15'сг3пето 12 пјза з'сагоћгуатзкш зротепЖа. 11
зтагоКгзс'аПБКе дође је, ћагет и зуојој је13г1, зато Кт511оп1са и 2ааги;
роТапје зтгпбпо ргоибауапје роКаиас'е, Које је ргогпјепе опа '[оКот
угегпепа рге1грје1а.

Цидо Кагатап

Рад. М. Грујић, Царица Јелена и ћелија св. Саве у Кареји.
Скопље 1935. (Гласник Скопског Научног Друштва ХШ.).

У овој својој студији кренуо је г. Грујић неколико питања, која
су од значаја за судбину српског монаштва у Светој Гори.

Г. Грујићу не изгледа поуздано датирање Карејског Типика са 1199.
годином, јер је „врло мала вероватност да би Сава, пре дефинитивног
уређења обновљеног Хиландара, напустио старог оца и повукао се у
осамљенички живот у Кареји, чему се противи и сав смисао његове
изјаве у 42 глави Хиландарског типика“. То датирање мучило је и остале
испитиваче. Моје мишљење, које опширно излажем у свом делу о Србима
у Светој Гори, вођено истом сумњом, своди се у главном на ово: да
је Сава, после сукоба с припадницима манастира Ватопеда због обнове
Хиландара, не само из чисто аскетских него и из практично-пословних
побуда почео да подиже своју мучалницу баш у Кареји, и то вероватно
у исто доба кад и Хиландар. Као мањи објекат карејска ћелија је пре
била готова и Сава је за њу и пре написао свој типик. О том питању
Г. је измакао из вида мали чланак г. Павла Поповића „Теодосије
о оснивању Карејске ћелије“ (Прилози 111, 1924.).

Мислим да г. Г. има донекле право што претпоставља да су у
42 гл. Хиландарског Типика у првобитни Савин текст могле бити унете-
неке накнадне измене. Њихов садржај доиста није у духу прописа Ка–
рејског Типика. Само, није искључено да је извесне измене учинио већ
и сам Сава после искуства од неколико година. Ја нарочито скрећем
пажњу на то, да је ту 42. главу Сава писао не у Хиландару него у Ка—