162 Прикази 1899 године. М. В. Кн е же в ић, Иван Антуновић. Писац је у чланку приказао живот и рад буњевачког родољуба и писца. В. Белић„Вој– вода Петар Бојовић, живот и рад. ' Књ. 844: А. И в ић, Смири–Ј Карађорђа. На основу материала, који је г. Ивић нашао у Бечу, приказано је Карађорђево бекство из Хотина– преко Јаша у Србију. Како је Карађорђе умакао испред РУских власти из Хотина до Јаша, немамо тачних података, али његов одлазак из Јаша и прелаз у Србију до трагичне погибије ноћу између 26 и 27 јула 1817, познат је у детаљима из списа бечког Ратног Савета, јер су аустриске власти после погибије спровеле строгу истрагу, којом су дознале све појединости како је изведен прелаз Карађорђа 16 јула 1917 у Србију. Карађорђе је прешао у Србију у близини Старе Оршаве. Одатле се упутио преко Брвнице, Голубца, Пожаревца и села Лучице до Орашја. Ту се састао са својим рођаком Вујицом Вулићевићем. Овај њега и при– тиоца одведе у Радовање, где их задржи све донде, док није обаве- стио Милоша о преласку Карађорђа и његовог пратиоца и тражио упутства шта с њима да ради. Милош је обавестио Вујицу Вулићевића по својим поверљивим људима да да погубити Карађорђа и његовог прати0ца и да му се пошаљу њихове одсечене главе у Београд. Вујица је поступио по Милошевој заповести. Убио је обојицу у највећој тај– ности ноћу између 26 и 27 јула 1817 г. Отсекавши им главе, по једном по– верљивом лицу послао је Милошу у Београд, а овај их преда тадашњем београдском везиру Марашлији, а Марашлија их је послао у Цариград. Њ. Марковић, Јован Суботић; Б. Ловренски, 0 Хусејин бегу Градашћевићу. Овај чланак је објавио и коначно редиговао за штампу г. Ивић, јер Ловренски није успео да га заврши услед преране смрти. Ловренски је узео Хусејина Градашћевића за докторску тезу. У овом чланку приказана је борба Хусејинова против рефорама, коју су инагури- сала два турска султана, Селим Ш и Махмуд П. Хусејин је био ватрени противник султанових реформи и свих оних људи, који су хтели да спро- веду те реформе. Хусејин је дигао буну, али му и поред витешког држања и све храбрости није успело спречити да се реформе не спро– веду у Босни, јер су поједине паше и у људству и финансиски боље стајале, те је последица била да је Хусејинов отпор морао доживети неуспех. Прешао је у Аустрију са својим људима, где је остао док се нов– чано није истрошио, а тада га је Аустрија приморала да тражи амнестију од Султана. Добивши амнестију био је приморан да оде у Цариград где је после неколико месеци умро 1883 године. Књ. 845: Н. Р а д о ј ч и ћ, Митроиолии—г Си–гефан Стратимировић. Говор, који је г. Радојчић одржао на дан св. Саве о Стефану Страти- мировићу поводом прославе стогодишњице његове смрти, у Свечаној .седници Матице Српске. Г. Радојчић је, како сам каже у почетку, дао ·Стратимировићев лик какав је збиља био с добрим и слабим особи- :нама, са заслугама и погрешкама. Св. Стефановић, О расном ии- .Шању [шо Културном и националном Проблему у Јушславији. — Си—шра ..аисма. Г. Стајић објављује два писма Доситеја Обрадовића писана