150 · Прикази Затварања у чешкој почињу у августу 1914. Први је одведен Кло- фач, па за њим Емил Шпатни, новинар и познати антимилитариста. Друго је још све мирно. (104–116). Организован отпор почиње стварањем „тајног револуционарног одбора“, доцније прозваног „мафија“. Основана је сарадњом трију радикалних чешких странака младочешке, реалистичке и државно–правно– напредне (118). Задатак јој је био: 1 одржавање веза с иностранством, 2 тајна обавештајна служба и 8 политичко деловање међу Чесима и осталим потлаченим народима у Аустрији. (119). — Од самог свог почетка Мафија је имала „бескомпромисно против-аустриску“ политичку ли– нију. (120). Младочеси су први истакли мисао да треба на томе радити „да чешко питање постане светско питање . .. то јест предметом преговора за склапање мира“ (150). Франтишек Сис имао је у Софији брата Вла— димира. Преко њега су Крамарж и Рашин, вођи младочеха, дошли у везу са претставницима Антанте у Софији (155). У поглављу „акција професора Масарика“ изнесено је како је Ма– сарик почео свој револуционарни рад 1914. За разлику од Крамаржа Ма– сарик верује да је могуће створити и одржати самосталну чешку државу, на то још 1914 истиче као свој национални програм. Још у јесен 1914 по– казује се тежња чешких државника да ишчупају своју будућу државу из немачког загрљаја, на тај начин што би је спојили коридором преко за– падне Угарске са будућом Југославијом. О томе су први говорили младочеси, доцније и други прихватили, па и Масарик иако није био много загрејан. (183—184). Рат у Аустрији подигао је и онако велику мођ војске. Незадо- вољне политиком грађанских власти у Чешкој и Хрватској, војни кругови тражили су да се у овим двема земљама заведе њихова управа. Из до- кумената, објављених од гђе Паулове, види се, да се војничком утицају има захвалити за страшне прогоне Срба 1914 (189—191). Претседник угарске владе, Тиса, омео је у лето 1914 први покушај војника да оборе у Загребу владу српско-хрватске коалиције и доведу генерала место бана Шкерлеца. Као у Загребу, наваљује војска и у Прагу да обори намесника Чешке кнеза Туна и заведе војну управу. Као разлог наводили су вој– ници нелојалне и непатриотско држање Чеха још у самом почетку рата (202—207). У јесен 1914, изазван руским манифестима и лецима, надвојвода Фридрих као главни заповедник војске тражи поново од цара заво- ђење војне управе у Чешкој (231). Претседник аустриске владе гроф Штирк одбио је напад војске на Чешку, као и Тиса на Хрватску. и поред тога што су почели прогони, чешке културне и политичке организације успеле су да, и поред свих покушаја из Беча, не даду неку изјаву лојалности (288—252). Како прилике и од мирних научника и пословних људи праве за– веренике и револуционаре, најбоље показује чешка борба 1914—1918.