154 Прикази

целог народа, о Војводини се није знало готово ништа. Приказан је
рад конференције у вези са Војводином приликом одређивања границе
према Румунији и Мађарској.

Књ. 801: Мил ан Сав ић, Писма Лазе Костића Нова/су Радонићу;
Ј. В у ч е р и ћ, Срце/дослован!“ везе.

Књ. 802: Н. Радојчић, Проблеми Војводине; Др. М. Косић, На–
родно јединства са тледишШа социолошје; М. Костић, Историја Кар–
ловаца. Већином на основи путописног материала израђена је историја
Карловаца од ХШ века. До г. Костића није нико покушао да да историју
овог места за које су везани значајни датуми наше прошлости. И овог
пута није дата историја Карловаца до наших дана, него само до 1713",
кад Карловци, како каже г. Костић, постају центар народно–црквеног и
културно-политичког живота Срба уАустрији. В. Ст ајић, Послератна
Књижевност Војводине; Д. ]. П о п 0 3 и ћ, Последице Вели/се Сеобе 1690;
А нт он Мелик, Словенија После ослобођења. Од 1918 Словенија по–
чиње други живот. Из ње се истискује немачки елеменат, који је раније
систематски проводио германизацију. Национализирају се страна преду-
зећа, подижу се разне културне институције са задатком да шире
просвету и културу на народном језику. Изнето је шта се у том по–
гледу урадило у Словенији 1918—22. }

Књ. 308: Р а д. В р х 0 3 а ц, Светозар Милетић (1826—1901). Чла–
нак је писан поводом прославе стогодишњице рођења Милетићева.
У чланку је изнет значај личности Св. Милетића; М. Каш анин, Писци
из Војводине; Св. Милетић, Наше стран/се. Овај чланак је пре-
штампан из „Заставе“ 1866 године 76 број. У њему је М. изнео своје
мишљење шта је једна странка, а затим је говорио о српским странкама
и њиховом раду у Војводини; М. Костић, Срис/си ба/срорези осам–
наестог ве/са. Г. Костић је дао један мали прилог историји уметности.
М. К о сић, Задаци наше националне налити/се.

Књ. 804: Рад. Врховац, Положаји у животу и историји;
Х е р м & н В е н д е л, Јушсловенс/са мисао између 1850 и 1870. Х Вендел
је дао генезу југословенске мисли у времену 1850—1870. Приказан је
рад на јединству Срба, Хрвата и Словенаца на књижевном, научном и
политичком пољу. '

Књ. 805: Н. Р а д ој чић, Судије и за/сонусредњеве/совној Србији
и у Усоре/сој. Г. Радојчић је дао прилог за проучавање државног питања
средњевековне Србије. Р а д. В р х о в а ц, Петар Петровић Њешш
(1813—51). Пригодан чланак написан поводом преноса костију Његоше-
вих на Ловћен. С л 0 6 0 д а н Ј о в а Н 0 в и ћ, Делиграда/си дошђај. Не–
успели покушај, 1876 године, да се кнежевина Србија прогласи за Кра-
љевину а кнез Милан за Краља, назвали су савременици – делиградски
догађај. Г. Јовановић је покушао да да објашњење, како је дошло до
овог догађаја.

Књ. 306 посвећена је Његошу поводом преноса његових костију
на Ловћен.

Књ. 307: Н. Р а д о ] ч и ћ, Историја Хрвата за народне династије.