142 Прикази (око 50000 становника). Турци су га рушили углавном 1769 и 1821, а сада је то обично насеље. Још неколиКо деценија пре рушења Москопоља Цинцари су (из Кожана, Влахо-Клисуре, Блаца, Сачисте, Катранице, Негоша, Шиписке у све већем броју силазили Моравско–Вардарском Долином и разилазили се по Панонији. До краја ХУШ века били су заузели сигурно место у привредном животу у Угарској и Аустрији. Тамо су се мешали са Србима. И једни и дРУГИ, као одлични трговци и занатлије, били су често прогањани и ометани у послу. Да би се што „боље осигурали, оснивали су дружине, компаније кроз које су се бра- нили и у којима су решавали спорове између себе. Материјално слабији су торбарили или су били занатлије. Није било посла ни заната у којима се Цинцарин не би вешто снашао. Тако умешни и вредни, а штедљиви до глади и карикатуре (Кир Јања), могли су да се скоро кроз два века, иако у малом броју, одрже у туђини, долазећи понекад у своме послу до завидног угледа и гласа, чак и до разних племићких титула. Цинцари су били одлични православци и пријатељи књиге. Писмени су скоро сви. У прво време свако се бринуо за себе да своју децу научи писмености, али већ крајем ХХ]!!! века, они су са Србима, поред црквене општине, стварали и заједничке школе. У тим заједницама често је долазило до жучних препирки. Цинцари нису'имали своју историју, своје великане, своју књи- жевност, нарочиту традицију. Ипак, везујући се за Грке, и они су прихватили јелинистичку мисао почетком Х1Х века. Устанак 1821 године не може се замислити без њихове обилне помоћи. Тај национализам осетили су и они који су се сматрали Србима, када је букнуо устанак 1804 год. (Ичко, Чардаклије, Жикић и др.). Када су Цинцари дошли и у многе градове ослобођене Србије, онда је трговина у средишном дунавском базену великим делом била у њиховим рукама Крајем ХУШ века и у првој половини Х1Х века било је међу Цинцарима и чувених просветних добротвора (оснивалац карловачке гимназије Димитрије Анастасијевић–Сабов). Јављају се јаке трговачке и банкарске куће. У прошлом веку банкарска породица Сина (кроз не- колико колена) дрмала је целом Аустро–Угарском утичући на њену целокупну привредну делатност. 'Њорђе С. Сина није знао шта има. По Аустрији и Угарској је имао преко 50 имања и разних добара, а када је умро, оставио је само у новцу 80,000.000 форината! Још од првих дана живота у нашим крајевима Цинцари су почели да србују. Стога су се, као што су се једни претопили и Грке, Бугаре, Мађаре, претопили и у Србе. Једном је кнез Милош издао наредбу да Цинцари не смеју да узимају српска имена. Тај процес је нарочито био судбоносан по њих у другој половини Х1Х века, када су у Београду, Шапцу, Смедереву ишчезле последње њихове школе и изумрли последњи Цинцари који су се потписивали грчки. Данас их има највише етнички очуваних у Крушеву и Мегареву, и погдекоји по нашим градовима. Но, за то је великих број србизираних грчко-цинцарских породица по свој Војводини и предратној Србији. Јеремија Д. Митровић