18 В. ћоровић

онај који критикује туђа дела више но игде утом положају,
јер код нас објективност и према себи и према другима није
још продрла ни у најпросвећеније људе; код нас у науци још
увек влада женска осетљивост и стварне замерке сматрају
се за личне увреде; култ своје личности још увек је јако
развијен... Казавши о једној ствари своје мишљење, ја нисам
никада налазио за потребно да се на ту ствар враћам, јер
сам увек био прожет дубоким уверењем, да ће моји резул–
тати ако су тачни и добри кад тад победити, ма се сви
дигли против њих, и да ће, ако нису добри, кад тад пасти,
ма их сви хвалили; у томе случају неће ништа користити
моја одбрана: они ће, ако нису добри, зато што нису добри,
ласти кад тад сами собом и морају пасти и треба да падну.“1}
Од тог начелног става он је, ипак, отступио; и то два пута.
Изазван оценом ]. Н. Томића о његовој малој Историји Босне
и Херцеговине он је у другом издању своје Историје Сра–
с7с01 Народа, 1910. год., написао једну врсту одговора, али
не на ту оцену, него је говорио уопштено, приказујући То–
мићеву хисторичарску личност у целини. А другом приликом
одговорио је читавим низом чланака Фраза и фа/сШа2) на
примедбе _]. Скерлића и узгред г. П. Поповића.

После тих полемика Станојевић задуго није писао нових
оцена на наша дела. Ту врсту свог научног рада обновио
је тек после рата у Архиву за арбанас/су старину, јави/с и
етнологију и после нарочито у нашем часопису. Те оцене
биле су махом кратке и више начелне; у њима је Станојевић
више маркирао него образлагао своја гледишта. Али су биле
несумњиво корисне, јер су потакле, у колико су биле нега–
тиВне, нова објашњавања, као што је, на пр., случај са члан–
ком г. Л. Хауптмана о сеоби Хрвата и Срба; или су, пози–
тивне, давале маха и самоповерења нарочито млађим писцима.

У

Главни научни посао који је Станојевић припремао у
прво време свог наставниковања било је проучавање веза
између Византије и Срба. И за себе и за своје ђаке он је
хтео да систематски пређе, на основу извора, нашу хисторију
од најстаријих времена, од словенске колонизације на Балкану
и првих наших додира са Византијом, да би, на тако солидно
постављеној бази, могао прећи на даље проблеме. Његова
је намера била да прикаже време и карактер словенског на—
дирања према Балкану, Да нађе, колико се може, шта су

1) С. К. Гласник, “1, 1901., 807—8.
2*) Дело, књ. 57—9, ]910–1].