РгјКаиј 141

баве овим проблемима. Радови г. П. нису чисто социолошки (социо–
логија као наука која испитује законе развитка друштва – динамику)
него су социолошко–етничкиудатом тренутку, т.ј., у њима се научно
испитује етнички састав и друштвени живот у једном раздобљу. Две
књиге „Хајдука“ и ово друго издање „Цинцара“ г. П. су два ређа
прилога нашој социолошкој и историској науци.

Ново издање „Цинцара“ г. П. је великим делом нова научна
обрада, јер она обрада од 1927 г0дине је два пута краћа Друго издање
је надмашило оно раније стога што је удвостручено новим материјалом,
што има неколико нових поглавља које употпуњују лик Цинцара и што
је на крају дат и регистар. Али, нарочита вредност овом издању
долази отуда што му је г. П. придодао 200 страна прикупљених пода-
така о многобројним грчко-цинцарским породицма. Г. П. је морао да
уради ово. Када се појавило прво издање „Цинцара“, многи су, научници
и лајици — лично или јавно – пребацивали писцу да је претерао, да је
стварао Цинцаре и где их није било. Међутим, овако приложена доку–
мента онемогућиће сваку сумњу и истинитост и научност закључака.

Дело г. П. одликује се на првом месту строгом научном опрез–
ношћу и тачношћу и извесним запажањима искрено реченим. Сваком
податку, сваком закључку писац наводи извор; а да би огледало било
верније, додаје на крају онај огроман изворни материјал,

У своме чисто научном делу г. Поповић износи неколико мисли
за нашу данашњицу изванредне вредности.

У уводној речи потсећа да нашу чаршију, наш град, није стварао
наш човек већ странац: словеначку и хрватску Немац и Јеврејин,
српску Цинцарин, а за њим Јеврејин. Данас је наш град претежно
национализиран, али остао је страни дух.

Ко су били Цинцари, откуда су, када се истичу у јавном животу,
што су радили, какви су били и где су сада? На сва та питања г. По–
повић одговара исцрпно, отворено, истичући и оно што не ваља и оно
што ваља код тих некада покретача и вођа привредног живота најчу–
венијих европских банкара.

„Цинцарин је по пореклу Илир или Трачанин, сасвим ретко Словен,
по језику Роман, по вери православац, & по култури, бар у варошима,
Грк, по занимању сточар, трговац, или занатлија. Све остало, као
његово име, презиме, национално, осећање, држављански положај, сасвим
је неодређено. Све може да промени. Главна карктеристика Цинцарина је
неодређеност“. (27). Дакле, Цинцаримаје место међу Власима и Шкипе–
тарима (Арнаутима). Поред Аромунима, они се често овим именима и
називају, а тако су их и називали. Најрадије су се сматрали Грцима ·–
због близине и више грчке културе –, па их је велики део брзо и
погрчен. Зато је данас тешко одвојити Цинцарина од Грка. Име Цин-
царин их вређа. Добили су га од Срба (ваљда по броју пет — цинци,
или по честом изговарању Ц, или ко зна од чега)

Постојбина Цинцара је Македонија и делом Албанија. У Источној
Албанији налазила се у ХИП веку највећа њихова варош Мос/солоље