Станоје Станојевић 33

каКо су Срби од племена постали народ и са колико су енер–
гије и система ширили свој национални посед, у свима зна–
чењима те речи, из свог првобитног планинског и сточарског
краја у суседне долине и даље области. Сматрајући да су та
његова схватања само опште контуре будућег великог и до-
кументованог дела о том питању Станојевић их није хтео
објавити у Академији, него их је уступио једном књижевно—
научном часопису, за ширу публику.

Станојевић није објавио скоро ништа из новије хисторије
Србије и српскога народа, иако се тим питањима бавио одавно
и стално. У два–три маха, на Правном и Филозофском Фа–
култету, он је држао и курсеве о Србији у ХјХ веку; у ње–
говој рукописној оставштини само је та партија била доиста
изишла из фазе фиша и нацрта и била написана до извесног
времена; али се ипак није могао решити, да написаном да
коначни облик и да то објави. Руководећи нову серију књига
СрПс/ш народ у ХЈХ ве/су он је често говорио, како ће му
бити нарочито задовољство да напише завршну књигу, са
општим погледом на целокупно српско питање и наш развој у
том временском периоду.

Из доба Првог Устанка Станојевић је написао само у
зборнику Народног Дела Карађорђе, 1923., мали чланак Ка–
рађорђев усШана/с а неослобођено Србство, указујући на ути-
цај србијанског покрета на Србе у Херцеговини, Црној Гори,
Срему, Банату и Бачкој. И то је, колико знам, све. О Кнезу
Милошу, оборбама 1848. год., 0 Црној Гори, о новијим срп-
ско-турским борбама и о многим другим питањима из ХЛХ
века није дао посебно ништа више од оног, што се налази
у његовој Историја.

Међутим, нашим новим борбама посветио је, како смо
већ рекли, једну већу радњу и неколико мањих конференција
и чланака. Сем тога, по жељи свог пријатеља Х. Вендела,
написао је и једну малу књигу Убиство аустрас/сог Престоло-
наследна/са Фердинанда (1923.). У тој студији Станојевић је
први изнео, да је у сарајевски атентат била умешана не
организација Народне Одбране, како су тврдиле аустро–
угарске власти, него организација такозване Црне Руке. Из–
лагања Станојевићева говорила су јасно, да српска влада
·с тим није имала никакве везе. Његова књига, преведена на
више страних језика, изазвала је велику дискусију у јавности,
али је знатно допринела да се питање о одговорности скрене
са неодговорних и недужних чинилаца на прави пут. У нашим
круговима Станојевић је због ње имао доста непријатности.
Док су му пријатељи Драгутина Димитријевића замерали, да
је“ о том човеку дао неправедан суд и поменуо, као примљена,
и Извесна сумњичења против њега, други су налазили–, да је

Јцаозћ јзћог. базорјз З