Станоје Станојевић 15 још остала и Станојевићева претпоставка, да би Пипо могао бити баш Филип Маџарин наших народних песама. Већи рад претставља једино, и опет делимично из оквира дисертације, Борба о наследство Баошино (Карловци 1902.). Ту расправу је у Академији одбио Ч. Мијатовић са мотивацијом, да се „њоме не уноси никакав нов факат, нити нова каква светлост у историју оних догађаја“. Тај суд је сувише оштар и није сасвим тачан, јер у радњи има и нових саопштења и нешто исправака туђих тврђења. Неке нарочито нове погледе и ре— зултате та радња доиста није донела; Станојевић је њом, у главном, хтео да изближе прикаже зетску политику деспота Стевана, на којој се у својој дисертацији, ради чувања сра– змере, није могао посебно задржавати. Иначе, Станојевић се тад понајвише бавио научном критиком. Занимљиво је, да је у ово време у својим оценама бивао све оштрији и отсечнији. Очевидно с тога што је видео како дилетантизам, и поред свега сузбијања, још смело диже главу. Откуд Јован Тзорђевић да пише целокупну Историју Срђа/ша Народа, кад није показао да може са успе– хом обрадити бар један њезин период? Како је могао да се са необичним претензијама јави В. Рашић са својим великим хисториско–дипломатским делом о Србији, кад о њеној про– шлости није „знао ни најобичнија факта?“1) Станојевић није, међутим, сузбијао само њих и њима сличне (нарочито се био оборио на А. Гавриловића), него је осудио и старог М. Та. Милићевића и његов начин писања у Додата/су По– мени/су,?) и Божидара Прокића, професора Велике Школе, и његову студију о почетку Самуилове владез), па и своје претходнике на катедри, који су ђацима давали сувише широке и тешке теме за светосавске темате. Доиста, кад човек зна како је и пре, као и сада, било код наших ђака слабо знање језика и класичних и модерних, како је њи– хова општа култура имала много празнина, и како су стра– „ ховито оскудне наше библиотеке за прави научни рад, човек се мора чудити како је, уопште, могло неком пасти на ум, да зада, као ђачку тему, Историју Срема од најстаријих времена или нешто томе слично. „Шта може један велико– школац у току од неколико месеца проучити и написати о историји једне области, чија је судбина тако разнолика?“ Тако је, с правом, питао Станојевић у једној оцени4), пока- зујући се њом и као наставник који добро познаје свој 1) С К. Гласник Ш, 2901., 302. 2) С. К. Гласник П, 1901., 454—61. 3) Јв., У, 1902, 70—8. 4) Летопис, књ. 228, 1904., 123.