164 Прикази

Ладислав 111 Куманац био ни склон православљу а камо ли даје и
формално примио српско православље. (840 књ.). К. Николић у 847 књ.
дао је опширан приказ 1 и 11 године Ј И Ч.

Ж. Сечане/ш

Сри/си [сњижевни елисни/с. — Нова серија. Књиге 1—ХЏХ (1920—
1936). Српски књижевни гласник, покренут 1901 године са уредником
проф. Богданом Поповићем, престао је да излази јула 1914 године,
када је због рата прекинута свака културна делатност у Србији. После-
рата, крајем 1920 год. под уредништвом проф. Богдана Поповића и
Слободана Јовановића Гласник је обновљен. Већ другој књизи био је
уредник Војислав М. Јовановић. 1922 год. уредник је Светислав Пе–
тровић (Од У1~У111 књиге са Миодрагом Ибровцем). Од 1928 год.
Гласник уређује одбор.

У Гласнику су у првом реду објављени књижевни радови (при–
поветке, песме, драме итд.) и праћен је целокупни културни живот
(књижевност, наука, позориште, музика, политика). Око Гласника су се
окупили најбољи књижевници и он је вршио доста јак утицај на нашу
књижевност. Поред осталих чланака из области блиских књижевности,
Гласник је доносио и историске чланке. Дакако, ту није било места за

научна испитивања, за третирање замршених проблема, суво научно.

излагање. Чланци су већином написани у лакој, литерарној форми,
приступачни свакоме а баве се или неким питањем од ширег значаја,
или осветљивањем догађаја који су се у нашој средини и у сусеству
одиграли у непосредној прошлостиичије траговејош ми живо осећамо,
или излагањем рада и значаја људи који су имали утицаја на наш савре-
мени политички и културни живот.

Највише историских чланака односе се на последња два рата
чије су последице биле врло велике, па се са живим и непосредним
интересом о свему томе писало и говорило.

Овде ћу навести чланке који се односе на саме ратове као ина
догађаје пре и после ратова који су са њима у узрочној вези. На првом ме-
сту морали бисмо да побројимо чланке и расправе Јов. М. Јовановића
јер су оне најобимније и по садржају важне. Краљ Ни/сола 1841—1921
(11, 2). Дати су главни моменти из његовог живота и владе. Такав је и
чланак Њешво Величанство Краљ Петар (111, 5); Последњи аусШрис/ш
цар (Ш, 1). Приказује кратку владу цара који је платио грехе својих
предака „прво престолом и царством, а затим младим животом“.
Сарајево/ш атентат и планови Фрање Фердинанда (ХП, 5). Чланак је
написан поводом књиге проф. Ст. Станојевића о атентату у Сарајеву

на основу које је иностранство оптуживало Србију. Особито се задржао

на плану који је Ф. Фердинанд 1910 год. створио за своју будућу вла-
давину предвиђајући спречавање Србије да не постане привлачан
центар за Словене у Босни и Херцеговини. — Покушај Последњег
Хаасбурш за ЕовраШа/с на ареал–ш (ХП, 8); Манастир Св. Наум