·36 В. ћоровић

истичући само његов и Руварчев значај у борби против
старе хисторичарске школе и дивећи се њему као родољубу,
„кад је над раком свог јединца, погинулог на почетку Ку–
мановске битке, могао рећи да не плаче над њим, него да
се поноси сином, који је пао као јунак и за свету ствар.

Х!

Станојевић се истакао и као одличан организатор. У
нашој средини није било много људи који су разумевали,
као он, да прикупе око себе раднике разних занимања и да
их придобију за заједничку сарадњу. Његова Народна Ен–
ци/слоаедаја, у четири велике књиге, са преко две стотине
понајбољих сарадника, прво је дело такве врсте у нас. На
страни такав посао врше читава друштва или неке врсте
малих академија. Није, доиста, био мали напор наћи и при–
добити сараднике, сврстати материју, поделити посао и ди–
риговати радом. Ко је икад имао прилике да код нас спреми
било какав сличан рад, неку Споменицу, ако ништа друго„
зна добро колико за то треба уложити и личног залагања,
и доброг такта, и стрпљења и свих других позитивних личних
особина. Поред свих замерака које јој се могу учинити и које
је и самСтанојевић налазио, Енци/слођедаја је врло добар, и
користан, и рад достојан сваког признања. Сад, кад она по–
стоји, лако је правити критику, и допуне, и припремати нешто
боље, али само за то што је њом дата добра основа и
обележена висока мера. Пре три године, са господом Сло–
боданои Јовановићем, Јованом Јовановићем и Николом Стоја-
новићем, Станојевић је кренуо велико дело, у двадесет књига;
Срас/ш народ у ХЈХ ве/су, а у најновије време организовао
је писање популарних биографија знаменитих људи целога
света, које је издавало предузеће Југо-Исток.

Организовао је Историско Друштво у Новом Саду и од
1928. год. постао директор његова Главна/са, који с пажњом
уређује г. Душан Поповић. У првом броју тог друштвеног
органа он је, давши преглед хисториског значаја Војводине,
изложио значај друштва и његове задатке у науци.

У исто време он је постао претседник и Југословенског
историског друштва и доскора један од главних покретача
.и директор овог нашег часописа. Са много љубави он је био
.и један од његових понајактивнијих сарадника. Ми који смо
имали задовољство да сараћујемо с њим знамо колико су
његове личне особине чиниле ту заједницу пријатном, а ко-
лико се само његовој инициативи и активности има захва–
лити, што је читава ствар могла да се крене и успе.