134 Прикази

агЕ. агћ1уа ц Марини, Р1гепс1, Уепес1ј1 1 11 уаћКапзКога агћ1уа и Кјгпи.
Џ СећозјоуасКОј 11 агћ1уа Кнеза Бећшагиепћегда и ТГећоп1. 11 огЕаупое
агћ1уа ц Веси. А Код паз 12 Кт. 5101). дгааа Корг1уп1се 1 Кг12еуаса, Рга–
пјеуабКод агћ1уа ц ЗЊепјКи 1 ЗгрЗКе Кга1ј. аКаает1је и Веоггаац.

051а1е 15ргауе 12уас11о је 11 [„цсјиза: 510г1а (11 Тгаћ 1 1п5сг1р11опе5
аа1та11сае. Опаа 12 Ј. Ко11ега: Н1з'сог1а ер1зсора1и5 Ои1пцце есс1е51агцт,
Розоп11 1784 1 Рећ'а Ојап Маг1е: Метогје зтогјсће 61 Кадпза, с1ј15е
гцКор1з па1а11 ц ђ1ћ1101ес1 РгапјеуасКе ћгас'е и ОпћгоупјКи. Јов је изео
јеаап оујегоу1јеп1 ргерјз 1зргауе за ћгуатзКоз па 1а11пз1с1 11 ВцПе'сјпа (11
агсћео1031а е 510г1а аа1тата У! (8ра1а'со 1884).

Згјерап Аница/с

Т 11 0 т а 5 “1 11 111е т о г е, Тће Мозш'сз ој за Зар/па а! [затоа].
5есопс1 рге11т1пагу героп шогк аопе 1п 1938 апсј 1934. Тће тоза1сз 01
[ће Бои'гћегп уезт1ћц1е. 1986 40, 57 са 20 таблица.

У току 1983 и 1934 год. познати археолог Т. Уијтмор, који се
већ неколико година бави откривањем мозаика у чувеној цркви св.
Софије у Цариграду, изнео је на видело дана у јужном вестибилу ове
цркве врло значајне мозаике. Вестибил лежи у осовини нартекса и дуг
је око 14 м. Он је обложен мрамором. У њ се улазило кроз бронзана
врата, а кроз друга бронзана врата пролазило се у нартекс. Мозаици,
откривени дефинитивно у јуну месецу 1935 год., налазе се изнад ових
других врата, осветљени пространим прозором, који се налази непо–
средно према њима на јужноме зиду. О присуству мозаика на овоме
месту говорило се у једноме документу из 12 века. Мозаици показују
у средини Богородицу са Христом на крилу. С једне и с друге стране
Богородице представљен је по један владалац; десно од ње је Кон–
стантин Вели/ш, који јој подноси Цариград, град, основан од њега,
а лево је Јустинијан 1, који држи цркву св. Софије, своју задужбину.

Богородица је обучена у столу, изнад које носи мафорион од
исте тканине и исте боје. Своју десну руку она држи преко рамена
малога Христа, а лева јој рука почива на доњем делу његове ноге,
држећи оковратник, обавијен око њена палца и који пада на леву ногу
Христову и нешто ниже. Мафорион јој покрива главу и пада преко
рамена и прсију у малим наборима. Златни орнаменти, више чела и на
сваком рамену, ресе мафорион. То су т. з. ведтепта у облику пара-
лелограма формираног од четири ромба, који се орнаменат јавља до
1000 год., а после тога су зегтеп'са у облику крста или у облику звезде.
Лице Богородице испољава извесну резервисаност и не издаје никакву
емоцију.

Христос је обучен у златан хитон и у златан химатион, који, пре–
бачен преко левог рамена, спушта се косо позади и извирујући испод
десне руке покрива тело спреда и прелази преко леве руке.

Пада у очи, да престо, на коме седи Богородица, изгледа као
да просипа светлост, а још је уочљивије, што је подножник представ-